Дела апостолска 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
1When the day of Pentecost came, they were all together in one place.
2И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
2Suddenly a sound like a mighty rushing wind came from heaven and filled the whole house where they were sitting.
3и показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
3They saw tongues like flames of fire that separated and came to rest on each of them.
4И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
4And they were all filled with the Holy Spirit and began to speak in other tongues as the Spirit enabled them.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
5Now there were dwelling in Jerusalem God-fearing Jews from every nation under heaven.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
6And when this sound rang out, a crowd came together in bewilderment, because each one heard them speaking his own language.
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
7Astounded and amazed, they asked, “Are not all these men who are speaking Galileans?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
8How is it then that each of us hears them in his own native language?
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
9Parthians, Medes, and Elamites; residents of Mesopotamia, Judea and Cappadocia, Pontus and Asia,
10и из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
10Phrygia and Pamphylia, Egypt and the parts of Libya near Cyrene; visitors from Rome,
11Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
11both Jews and converts to Judaism; Cretans and Arabs—we hear them declaring the wonders of God in our own tongues!”
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
12Astounded and perplexed, they asked one another, “What does this mean?”
13А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
13But others mocked them and said, “They are drunk on new wine!”
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
14Then Peter stood up with the Eleven, lifted up his voice, and addressed the crowd: “Men of Judea and all who dwell in Jerusalem, let this be known to you, and listen carefully to my words.
15Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
15These men are not drunk, as you suppose. It is only the third hour of the day!
16него је ово оно што каза пророк Јоило:
16No, this is what was spoken by the prophet Joel:
17И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
17‘In the last days, God says, I will pour out My Spirit on all people. Your sons and daughters will prophesy, your young men will see visions, your old men will dream dreams.
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
18Even on My menservants and maidservants I will pour out My Spirit in those days, and they will prophesy.
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
19I will show wonders in the heavens above and signs on the earth below, blood and fire and billows of smoke.
20Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
20The sun will be turned to darkness, and the moon to blood, before the coming of the great and glorious Day of the Lord.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
21And everyone who calls on the name of the Lord will be saved.’
22Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
22Men of Israel, listen to this message: Jesus of Nazareth was a man certified by God to you by miracles, wonders, and signs, which God did among you through Him, as you yourselves know.
23овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
23He was delivered up by God’s set plan and foreknowledge, and you, by the hands of the lawless, put Him to death by nailing Him to the cross.
24ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
24But God raised Him from the dead, releasing Him from the agony of death, because it was impossible for Him to be held in its clutches.
25Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
25David says about Him: ‘I saw the Lord always before me; because He is at my right hand, I will not be shaken.
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
26Therefore my heart is glad and my tongue rejoices; my body also will dwell in hope,
27Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.
27because You will not abandon my soul to Hades, nor will You let Your Holy One see decay.
28Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
28You have made known to me the paths of life; You will fill me with joy in Your presence.’
29Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
29Brothers, I can tell you with confidence that the patriarch David died and was buried, and his tomb is with us to this day.
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
30But he was a prophet and knew that God had promised him on oath that He would place one of his descendants on his throne.
31предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.
31Foreseeing this, David spoke about the resurrection of the Christ, that He was not abandoned to Hades, nor did His body see decay.
32Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
32God has raised this Jesus to life, to which we are all witnesses.
33Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
33Exalted, then, to the right hand of God, He has received from the Father the promised Holy Spirit and has poured out what you now see and hear.
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
34For David did not ascend into heaven, but he himself says: ‘The Lord said to my Lord, “Sit at My right hand
35Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
35until I make Your enemies a footstool for Your feet.”’
36Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
36Therefore let all Israel know with certainty that God has made this Jesus, whom you crucified, both Lord and Christ!”
37А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
37When the people heard this, they were cut to the heart and asked Peter and the other apostles, “Brothers, what shall we do?”
38А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
38Peter replied, “Repent and be baptized, every one of you, in the name of Jesus Christ for the forgiveness of your sins, and you will receive the gift of the Holy Spirit.
39јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
39This promise belongs to you and your children and to all who are far off—to all whom the Lord our God will call to Himself.”
40И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
40With many other words he testified, and he urged them, “Be saved from this corrupt generation.”
41Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
41Those who embraced his message were baptized, and about three thousand were added to the believers that day.
42И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
42They devoted themselves to the apostles’ teaching and to the fellowship, to the breaking of bread and to prayer.
43И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
43A sense of awe came over everyone, and the apostles performed many wonders and signs.
44А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
44All the believers were together and had everything in common.
45И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
45Selling their possessions and goods, they shared with anyone who was in need.
46И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
46With one accord they continued to meet daily in the temple courts and to break bread from house to house, sharing their meals with gladness and sincerity of heart,
47хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
47praising God and enjoying the favor of all the people. And the Lord added to their number daily those who were being saved.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.