Дела апостолска 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.
1And Saul was there, giving approval to Stephen’s death. On that day a great persecution broke out against the church in Jerusalem, and all except the apostles were scattered throughout Judea and Samaria.
2А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.
2God-fearing men buried Stephen and mourned deeply over him.
3А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.
3But Saul began to destroy the church. Going from house to house, he dragged off men and women and put them in prison.
4А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.
4Those who had been scattered preached the word wherever they went.
5А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.
5Philip went down to a city in Samaria and proclaimed the Christ to them.
6А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:
6The crowds gave their undivided attention to Philip’s message and to the signs they saw him perform.
7Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.
7With loud shrieks, unclean spirits came out of many who were possessed, and many of the paralyzed and lame were healed.
8И би велика радост у граду оном.
8So there was great joy in that city.
9А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;
9Prior to that time, a man named Simon had practiced sorcery in the city and astounded the people of Samaria. He claimed to be someone great,
10на ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.
10and all the people, from the least to the greatest, heeded his words and said, “This man is the divine power called the Great Power.”
11А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.
11They paid close attention to him because he had astounded them for a long time with his sorcery.
12Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.
12But when they believed Philip as he preached the gospel of the kingdom of God and the name of Jesus Christ, they were baptized, both men and women.
13Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.
13Even Simon himself believed and was baptized. He followed Philip closely and was astounded by the great signs and miracles he observed.
14А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
14When the apostles in Jerusalem heard that Samaria had received the word of God, they sent Peter and John to them.
15Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;
15On their arrival, they prayed for them to receive the Holy Spirit.
16јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.
16For the Holy Spirit had not yet fallen upon any of them; they had simply been baptized into the name of the Lord Jesus.
17Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.
17Then Peter and John laid their hands on them, and they received the Holy Spirit.
18А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце
18When Simon saw that the Spirit was given through the laying on of the apostles’ hands, he offered them money.
19говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.
19“Give me this power as well,” he said, “so that everyone on whom I lay my hands may receive the Holy Spirit.”
20А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.
20But Peter replied, “May your silver perish with you, because you thought you could buy the gift of God with money!
21Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.
21You have no part or share in our ministry, because your heart is not right before God.
22Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.
22Repent, therefore, of your wickedness, and pray to the Lord. Perhaps He will forgive you for the intent of your heart.
23Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.
23For I see that you are poisoned by bitterness and captive to iniquity.”
24А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.
24Then Simon answered, “Pray to the Lord for me, so that nothing you have said may happen to me.”
25Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.
25And after Peter and John had testified and spoken the word of the Lord, they returned to Jerusalem, preaching the gospel in many of the Samaritan villages.
26А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.
26Now an angel of the Lord said to Philip, “Get up and go south to the desert road that goes down from Jerusalem to Gaza.”
27И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,
27So he started out, and on his way he met an Ethiopian eunuch, a court official in charge of the entire treasury of Candace, queen of the Ethiopians. He had gone to Jerusalem to worship,
28па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.
28and on his return was sitting in his chariot reading Isaiah the prophet.
29А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.
29The Spirit said to Philip, “Go over to that chariot and stay by it.”
30А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?
30So Philip ran up and heard the man reading Isaiah the prophet. “Do you understand what you are reading?” Philip asked.
31А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.
31“How can I,” he said, “unless someone guides me?” And he invited Philip to come up and sit with him.
32А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.
32The eunuch was reading this passage of Scripture: “He was led like a sheep to the slaughter, and as a lamb before the shearer is silent, so He did not open His mouth.
33У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.
33In His humiliation He was deprived of justice. Who can recount His descendants? For His life was removed from the earth.”
34Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?
34“Tell me,” said the eunuch, “who is the prophet talking about, himself or someone else?”
35А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.
35Then Philip began with this very Scripture and told him the good news about Jesus.
36Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
36As they traveled along the road and came to some water, the eunuch said, “Look, here is water! What is there to prevent me from being baptized?”
37А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
no verse 37 in this text
38И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
38And he gave orders to stop the chariot. Then both Philip and the eunuch went down into the water, and Philip baptized him.
39А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.
39When they came up out of the water, the Spirit of the Lord carried Philip away, and the eunuch saw him no more, but went on his way rejoicing.
40А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.
40But Philip appeared at Azotus and traveled through that region, preaching the gospel in all the towns until he came to Caesarea.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.