Римљанима 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
1Paul, a servant of Christ Jesus, called to be an apostle, and set apart for the gospel of God—
2које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
2the gospel He promised beforehand through His prophets in the Holy Scriptures,
3о сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
3regarding His Son, who was a descendant of David according to the flesh,
4а посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
4and who through the Spirit of holiness was declared with power to be the Son of God by His resurrection from the dead: Jesus Christ our Lord.
5преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
5Through Him and on behalf of His name, we received grace and apostleship to call all those among the Gentiles to the obedience that comes from faith.
6међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.
6And you also are among those who are called to belong to Jesus Christ.
7Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
7To all in Rome who are loved by God and called to be saints: Grace and peace to you from God our Father and the Lord Jesus Christ.
8Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
8First, I thank my God through Jesus Christ for all of you, because your faith is being proclaimed all over the world.
9Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
9God, whom I serve with my spirit in preaching the gospel of His Son, is my witness how constantly I remember you
10молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
10in my prayers at all times, asking that now at last by God’s will I may succeed in coming to you.
11јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
11For I long to see you so that I may impart to you some spiritual gift to strengthen you,
12то јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
12that is, that you and I may be mutually encouraged by each other’s faith.
13Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
13I do not want you to be unaware, brothers, how often I planned to come to you (but have been prevented from visiting until now), in order that I might have a harvest among you, just as I have had among the other Gentiles.
14Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
14I am obligated both to Greeks and non-Greeks, both to the wise and the foolish.
15Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
15That is why I am so eager to preach the gospel also to you who are in Rome.
16Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
16I am not ashamed of the gospel, because it is the power of God for salvation to everyone who believes, first to the Jew, then to the Greek.
17Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
17For the gospel reveals the righteousness of God that comes by faith from start to finish, just as it is written: “The righteous will live by faith.”
18Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
18The wrath of God is being revealed from heaven against all the godlessness and wickedness of men who suppress the truth by their wickedness.
19Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
19For what may be known about God is plain to them, because God has made it plain to them.
20јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.
20For since the creation of the world God’s invisible qualities, His eternal power and divine nature, have been clearly seen, being understood from His workmanship, so that men are without excuse.
21Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
21For although they knew God, they neither glorified Him as God nor gave thanks to Him, but they became futile in their thinking and darkened in their foolish hearts.
22Кад се грађаху мудри, полудеше,
22Although they claimed to be wise, they became fools,
23и претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
23and exchanged the glory of the immortal God for images of mortal man and birds and animals and reptiles.
24Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
24Therefore God gave them over in the desires of their hearts to impurity for the dishonoring of their bodies with one another.
25који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.
25They exchanged the truth of God for a lie, and worshiped and served the creature rather than the Creator, who is forever worthy of praise! Amen.
26Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
26For this reason God gave them over to dishonorable passions. Even their women exchanged natural relations for unnatural ones.
27Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
27Likewise, the men abandoned natural relations with women and burned with lust for one another. Men committed indecent acts with other men, and received in themselves the due penalty for their error.
28И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
28Furthermore, since they did not see fit to acknowledge God, He gave them up to a depraved mind, to do what ought not to be done.
29да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
29They have become filled with every kind of wickedness, evil, greed, and depravity. They are full of envy, murder, strife, deceit, and malice. They are gossips,
30шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
30slanderers, God-haters, insolent, arrogant, and boastful. They invent new forms of evil; they disobey their parents.
31неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
31They are senseless, faithless, heartless, merciless.
32А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
32Although they know God’s righteous decree that those who do such things are worthy of death, they not only continue to do these things, but also approve of those who practice them.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.