Дела апостолска 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
1А як скінчив ся день пятидесятницї, були всї однодушно вкупі.
2И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
2І роздав ся зразу гук із неба, мов би од віючого буйного вітру, й сповнив увесь дім, де вони сидїли.
3и показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
3І явились їм подїлені язики, нїби огняні, і сїв на кожному з них.
4И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
4І сповнились усї Духом сьвятим, і почали розмовляти иншими мовами, як Дух давав їм промовляти.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
5Домували ж у Єрусалимі Жиди, люде побожні, з усякого народу під небом.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
6Як же роздав ся сей голос, зійшлось множество, і стрівожились, бо чув кожен, що вони говіркою їх розмовляють.
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
7Здуміли ся ж усї і дивувались, говорячи один до одного: Чи не всї оце сї, що розмовляють, Галилейцї?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
8Як же се чуємо кожний власну говірку свою, в якій родились,
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
9Парфяне, й Мидяне, й Єламити, й що домуємо в Мезопотамії, і в Юдеї, і Каппадокиї, і Понтї, і Азиї,
10и из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
10і Фригиї, і Памфилиї, й Єгиптї, і в сторонах Ливийських, що коло Киринеї, і захожі Римляне, й Жиди, і нововірцї,
11Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
11Критяне й Араби, чуємо, що вони розмовляють нашими мовами про величчє Боже?
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
12Здуміли ся ж усї, і в сумнїві казали один до одного: Що се має бути?
13А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
13Инші ж, сьміючись, казали, що молодим вином повпивались.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
14Ставши ж Петр з одинайцятьма, зняв голос свій і промовив до них: Люде Юдейські, і всї жителї Єрусалимські, нехай се відомо вам буде, і вислухайте слово моє.
15Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
15Сї бо не пяні, як думаєте, бо третя година дня.
16него је ово оно што каза пророк Јоило:
16А єсть се, що промовив пророк Йоіл:
17И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
17І буде останнього дня, глаголе Бог, виллю я Духа мого на всяке тїло; й пророкувати муть сини ваші і дочки ваші, і молодцї ваші видїння бачити муть, і старшим вашим сни снити муть ся;
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
18і на слуг моїх і на служниць моїх виллю в ті днї Духа мого, й пророкувати муть.
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
19І дам чудеса вгорі на небі, і ознаки внизу на землї: кров і огонь і димову куряву.
20Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
20Сонце обернеть ся в темряву, і місяць у кров, перш нїж прийде день Господень великий і славний.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
21І буде, що всякий, хто призивати ме ймя Господнє, то спасеть ся.
22Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
22Мужі Ізраїлські, вислухайте сї слова: Ісуса Назорея, чоловіка, від Бога прославленого між вами силою, і чудесами, і ознаками, які робив через Него Бог серед вас, як і самі знаєте,
23овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
23Сього, призначеного радою і провидїннєм Божим виданого, ви, взявши руками беззаконних, і пригвоздивши, вбили.
24ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
24Котрого Бог воскресив, розвязавши болестї смерти; яко ж бо не було можливе вдержаним Йому бути від неї.
25Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
25Давид бо глаголе про Него: Мав я Господа перед очима завсїди, бо Він по правицї в мене, щоб я не захитав ся.
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
26Тим звеселилось серце моє, і зрадїв язик мій; ще ж і тїло моє оселить ся в надїї.
27Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.
27Бо не зоставиш душі моєї в пеклї, анї даси сьвятому Твоєму видїти зотлїння.
28Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
28Обявив єси менї дороги життя; сповниш мене радощами перед лицем Твоїм.
29Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
29Мужі брати, дайте говорити явно до вас про праотця Давида, що вмер і поховано його, і гріб його у нас до сього дня.
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
30Бувши ж пророком і знавши, що клятьбою клявсь йому Бог, що з плоду поясницї його по тїлу підійме Христа сидїти на престолї його,
31предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.
31предвидївши, глаголав про воскресеннє Христове, що душа Його не зоставлена в пеклї, а тїло не видїло зотлїння.
32Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
32Сього Ісуса воскресив Бог; Йому всї ми сьвідки.
33Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
33Правицею ж Божою вознїсшись і обітуваннє сьвятого Духа прийнявши від Отця, злив се, що ви тепер бачите і чуєте.
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
34Бо Давид не зійшов на небеса; глаголе ж сам: Рече Господь Господеві моєму: Сиди по правицї в мене,
35Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
35доки положу ворогів Твоїх підніжком ніг Твоїх.
36Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
36Твердо ж нехай знає ввесь дім Ізраїлїв, що Господом і Христом зробив Його Бог, сього Ісуса, котрого ви розпяли.
37А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
37Почувши ж се, помякли серцем, і казали до Петра та до инших апостолів: Що ж робити нам, мужі брати?
38А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
38Петр же рече до них: Покайтесь, і нехай охрестить ся кожен з вас в імя Ісуса Христа на оставленнє гріхів, і приймете дар сьвятого Духа.
39јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
39Для вас бо обітниця, і для дїтей ваших, і для всїх далеких, скільки їх покличе Господь Бог ваш.
40И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
40І иншими многими словами сьвідкував і напоминав, глаголючи: Спасайте себе з сього розворотного кодла.
41Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
41Хто ж залюбки прийняв слово його, охрестились; і пристало того дня душ тисяч зо три.
42И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
42Пробували ж у науцї апостолській, і в общинї, і в ламанню хлїба, і в молитвах.
43И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
43Був же на кожній душі страх, і багато чудес і ознак робилось через апостолів.
44А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
44І всї віруючі були вкупі, і все було в них спільне;
45И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
45і продавали маєтки та достатки, і дїлили їх на всїх, як кому було треба.
46И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
46І що-дня пробували одностайно в церкві, і ламлючи по домах хлїб, приймали харч в радостї і простотї серця,
47хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
47хвалячи Бога й маючи ласку у всього народу. Господь же прибавляв спасенників у церкву що-дня.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.