Јеврејима 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
1Почасту і всяково промовляючи здавна Бог до батьків через пророків,
2ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.
2в останнї сї днї глаголав до нас через Сина, котрого настановив наслїдником усього, котрим і віки створив.
3Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
3Сей, будучи сяєвом слави і образом особи Його, і двигаючи все словом сили своєї, зробивши собою очищеннє гріхів наших, осївсь по правицї величчя на вишинах,
4и толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
4Стільки луччий будучи від ангелів, скільки славнїще над їх наслїдував імя.
5Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
5Кому бо рече коли з ангелів: Син мій єси Ти, я сьогоднї родив Тебе? і знов: Я буду Йому Отцем, а Він буде менї Сином?
6И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
6Коли ж знов уводить Перворідня у вселенну, глаголе: І нехай поклонять ся Йому всї ангели Божі.
7Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
7І до ангелів же глаголе: Що творить духи ангелами своїми, а поломє огня слугами своїми.
8А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.
8Про Сина ж: Престол Твій, Боже, по вік вічний, палиця правоти — палиця царювання Твого.
9Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
9Полюбив єси правду, і зненавидїв беззаконнє; за се помазав тебе, Боже, Бог твій єлеєм радости більш спільників Твоїх.
10И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
10І (знов): У починї Ти, Господи, землю оснував єси, і небеса — дїло рук Твоїх.
11Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
11Вони зникнуть, Ти ж пробуваєш, і всї, як шати зветшають,
12И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
12і як одежину згорнеш їх, і перемінять ся; Ти ж той же самий єси, і лїта Твої не скінчать ся.
13А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
13Кому ж із ангелів сказав коли: Сиди по правицї в мене, доки положу ворогів Твоїх підніжком ніг Твоїх?
14Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
14Чи не всї ж вони служебні духи, посилаємі на служеннє про тих, що хочуть наслїдувати спасеннє?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.