Јеврејима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
1Тим же, зоставивши початки Христового слова, ідїмо до звершення, не кладучи знов основин покаяння од мертвих дїл і віри в Бога,
2науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
2науки хрещення, і положення рук, і воскресення мертвих, і суду вічнього.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
3І се зробимо, коли Бог дозволить.
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
4Неможливе бо тих, що раз уже просьвітились, і вкусили дара небесного, і стали причастниками Духа сьвятого,
5и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
5і вкусили доброго слова Божого і сили грядущого віка,
6опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
6та й відпали, знов обновляти покаяннєм, удруге розпинаючих у собі Сина Божого та зневажаючих Його.
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
7Земля бо, що пє падаючий часто на неї дощ, і родить билину, потрібну тим, хто її садить, приймає благословеннє від Бога;
8а која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
8а котра приносить терни та бодяки, непотрібна і близька прокляття, котрої кінець на спаленнє.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
9Ми ж надїємось по вас, любі, луччого і ближчого до спасення, хоч і говоримо так.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
10Не єсть бо Бог неправеден, щоб забути дїло ваше і труд любови, що показали ви в імя Його, послугувавши і послугуючи сьвятим.
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
11Бажаємо ж, щоб кожен з вас являв таке саме стараннє про тверду надїю аж до кінця,
12да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
12щоб не були ви лїниві, а послїдователї тих, що наслїдують обітницї вірою і довготерпіннєм.
13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
13Обітуючи бо Аврааму Бог, яко ж бо нїкого не мав більшого, щоб клястись, кляв ся собою,
14говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
14глаголючи: „Істинно благословляючи благословлю тебе, і намножуючи намножу тебе.‟
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
15І так, бувши довготерпилив, одержав обітницю.
16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
16Люде бо більшим кленуть ся, і всякої суперечки між ними конець на ствердженнє, — клятьба.
17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
17У тому ж, хотївши Бог більше показати наслїдникам обітницї незмінність ради своєї, посередникував клятьбою,
18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
18щоб двома речами незмінними (в котрих не можна обманити Богу) мали кріпке втїшеннє ми, що прибігаємо (до Нього) приняти надїю, що лежить перед нами,
19који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
19котру маємо, яко якор душі, тверду і певну, і входить вона у саму середину за завісою,
20где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.
20куди предтеча про нас увійшов Ісус, по чину Мелхиседековому, ставшись Архиєреєм по вік.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.