Јеврејима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
1Посему, оставивши начатки учения Христова, поспешим к совершенству; и не станем снова полагать основание обращению от мертвых дел и вере в Бога,
2науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
2Учению о крещениях, о возложении рук, воскресению мертвых и о суде вечном.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
3И это сделаем, если Бог позволит.
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
4Ибо невозможно однажды просвещенных, и вкусивших дара небесного, и соделавшихся причастниками Духа Святого,
5и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
5И вкусивших благого глагола Божия и сил будущего века,
6опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
6И отпадших, опять обновлять покаянием, когда они снова распинают Сына Божия и ругаются Ему.
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
7Земля, пившая многократно сходящий на нее дождь, и произращающая злак, полезный тем, для которых и возделывается, получает благословения от Бога;
8а која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
8А производящая терния и волчцы - негодна и близка к проклятию, которого конец - сожжение.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
9Впрочем о вас, возлюбленные, мы надеемся, что вы в лучшем состоянии и держитесь спасения, хотя и говорим так.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
10Ибо не неправеден Бог, чтобы забыл дело ваше и труд любви, который вы оказали во имя Его, послуживши и служа святым.
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
11Желаем же, чтобы каждый из вас, для совершенной уверенности в надежде, оказывал такую же ревность до конца;
12да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
12Дабы вы не обленились, но подражали тем, которые верою и долготерпением наследуют обетование.
13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
13Бог, давая обетование Аврааму, как не мог никем высшим клясться, клялся Самим Собою,
14говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
14Говоря: “истинно благословляя благословлю тебя и размножая размножу тебя”.
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
15И так Авраам долготерпев получил обещанное.
16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
16Люди клянутся высшим, и клятва во удостоверение оканчивает всякий спор их.
17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
17Посему и Бог, желая преимущественнее показать наследникам обетования непреложность своей воли, употребил в посредство клятву,
18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
18Дабы в двух непреложных вещах в которых невозможно Богу солгать, твердое утешение имели мы, прибегшие взяться за предлежащую надежду,
19који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
19Которая для души есть как бы якорь безопасный и крепкий, и входит во внутреннейшее за завесу,
20где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.
20Куда предтечею за нас вошел Иисус, сделавшись Первосвященником навек по чину Мелхиседека.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.