Јеврејима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.
1Посему, мы должны быть особенно внимательны к слышанному, чтобы не отпасть.
2Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:
2Ибо, если чрез Ангелов возвещенное слово было твердо, и всякое преступление и непослушание получало праведное воздаяние,
3Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,
3то как мы избежим, вознерадевши о толиком спасении, которое, быв сначала проповедано Господом, в нас утвердилось слышавшими от Него,
4кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.
4при засвидетельствовании от Бога знамениями и чудесами, различными силами, и раздаянием Духа Святого по Его воле!
5Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.
5Ибо не Ангелам Бог покорил будущую вселенную, о которой говорил;
6Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?
6Напротив, некто негде засвидетельствовал, говоря: “Что значит человек, что Ты помнишь его? или сын человеческий, что Ты посещаешь его?
7Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:
7Немного Ты унизил его пред Ангелами; славою и честью увенчал его и поставил его над делами рук Твоих;
8Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.
8Все покорил под ноги его”. Когда же покорил ему все, то не оставил ничего не покоренным ему. Ныне же еще не видим, чтобы все было ему покорено;
9А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.
9Но видим, что за претерпение смерти увенчан славою и честью Иисус, который немного был унижен пред Ангелами, дабы Ему по благодати Божией, вкусить смерть за всех.
10Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.
10Ибо надлежало, чтобы Тот, для Которого все и от Которого все, приводящего многих сынов в славу, Вождя спасения их совершил через страдания.
11Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом
11Ибо Освящающий и освящаемые, все - от Единого; поэтому Он не стыдится называть их братиями, говоря:
12говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.
12“Возвещу имя Твое братиям Моим, посреди церкви воспою Тебя”.
13И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.
13И еще: “Я буду уповать на Него”. И еще: “Вот Я и дети, которых дал Мне Бог”.
14Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;
14А как дети причастны плоти и крови, то и Он также воспринял оные, дабы смертью лишить силы имеющего державу смерти, то есть, диавола,
15и да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.
15и избавить тех, которые от страха смерти всю жизнь были подвержены рабству.
16Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.
16Ибо не Ангелов восприемлет Он, но восприемлет семя Авраамово.
17Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.
17Посему Он должен был во всем уподобиться братиям, чтоб быть милостивым и верным Первосвященником пред Богом, для умилостивления за грехи народа,
18Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.
18Ибо, как Сам Он претерпел, быв искушен, то может и искушаемым помочь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.