Јеврејима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
1Посему будем опасаться, чтобы, когда еще остается обетование, войти в покой Его, не оказался кто из вас опоздавшим.
2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
2Ибо и нам оно возвещено, как и тем; но не принесло им пользы слово слышанное, не растворенное верою слышавших.
3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
3А входим в покой мы уверовавшие, так как Он сказал: “Я поклялся в гневе Моем, что они не войдут в покой Мой”, хотя дела Его были совершены еще в начале мира.
4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
4Ибо негде сказано о седьмом дне так: “и почил Бог в седьмой день от всех дел Своих”.
5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
5И еще здесь: “не войдут в покой Мой”.
6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
6Итак, как некоторым остается войти в него, а те, которым прежде возвещено, не вошли в него за непокорность,
7опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
7То еще определяет некоторый день, “ныне”, говоря чрез Давида, после столь долгого времени, как выше сказано: “ныне, когда услышите глас Его, не ожесточите сердец ваших”.
8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
8Ибо, если бы Иисус Навин доставил им покой, то не было бы сказано после того о другом дне.
9Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
9Посему для народа Божия еще остается субботство.
10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
10Ибо, кто вошел в покой Его, тот и сам успокоился от дел своих, как и Бог от Своих.
11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
11Итак постараемся войти в покой оный, чтобы кто по тому же примеру не впал в непокорность.
12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
12Ибо слово Божее живо и действенно, и острее всякого меча обоюдоострого: оно проникает до разделения души и духа, составов и мозгов, и судит намерения и помышления сердечные.
13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
13И нет твари, сокровенной от Него, но все обнажено и открыто пред очами Его: Ему дадим отчет.
14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
14Итак, имея Первосвященника великого, прошедшего небеса, Иисуса Сына Божия, будем твердо держаться исповедания нашего,
15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
15Ибо мы имеем не такого первосвященника, который не может сострадать нам в немощах наших, но Который, подобно нам, искушен во всем, кроме греха.
16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
16Посему да приступаем с дерзновением к престолу благодати, чтобы получить милость и обрести благодать для благовременной помощи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.