Јеврејима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
1Біймо ся ж оце, щоб, коли зостаєть ся обітниця ввійти в покій Його, не явив ся хто з вас опізнившись.
2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
2Бо й нам благовіствовано, як і тим, тільки не було користне їм слово проповідї, не зєднавшись з вірою тих, що слухали Його.
3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
3Входимо бо в відпочинок ми, що увірували, яко ж рече: „Так що покляв ся я в гнїві моїм, що не ввійдуть в відпочинок мій,‟ хоч дїла від настання сьвіту скінчені.
4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
4Рече бо десь про семий день так: „І відпочив Бог дня семого від усїх дїл своїх.‟
5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
5І в сьому (місцї) знов: „Чи коли ввійдуть у відпочинок мій.‟
6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
6Коли ж оставляєть ся, щоб деякі ввійшли в него, а котрим перше благовіствовано, не ввійшли за непослух;
7опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
7то знов означає якийсь день, „сьогоднї‟ глаголючи в Давидї, по стільких лїтах, яко ж було сказано: „Сьогоднї, як почуєте голос Його, не закаменяйте сердець ваших.‟
8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
8Бо коли б Ісус тих упокоїв, не говорив би про инший день після того.
9Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
9Оце ж оставлено ще суботованнє людям божим.
10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
10Хто бо ввійшов у відпочинок Його, той відпочив от дїл своїх, яко ж од своїх Бог.
11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
11Стараймо ся ж увійти в той відпочинок, щоб хто не впав тим же робом у недовірство.
12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
12Живе бо слово Боже і дїйственне, і гостріще всякого обоюдного меча, і проходить аж до роздїлення душі і духа, членів і мозків, і розсуджує помишлення і думки серця.
13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
13І нема творива невідомого перед Ним; усе ж наге і явне перед очима Його, про кого наше слово.
14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
14Маючи ж Архиєрея великого, що пройшов небеса, Ісуса Сина Божого, держімось визнання.
15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
15Не маємо бо архиєрея, що не міг би болїти серцем у немощах наших, а такого, що дізнав усякої спокуси по подобию, окрім гріха.
16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
16Приступаймо ж з одвагою до престола благодати, щоб прийняти милость і знайти благодать на поміч зачасу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.