Јеврејима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
1Therefore, while the promise of entering His rest still stands, let us be careful that none of you be deemed to have fallen short of it.
2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
2For we also received the good news just as they did; but the message they heard was of no value to them, since they did not share the faith of those who comprehended it.
3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
3Now we who have believed enter that rest. As for the others, it is just as God has said: “So I swore on oath in My anger, ‘They shall never enter My rest.’” And yet His works have been finished since the foundation of the world.
4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
4For somewhere He has spoken about the seventh day in this manner: “And on the seventh day God rested from all His works.”
5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
5And again, as He says in the passage above: “They shall never enter My rest.”
6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
6Since, then, it remains for some to enter His rest, and since those who formerly heard the good news did not enter because of their disobedience,
7опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
7God again designated a certain day as “Today,” when a long time later He spoke through David as was just stated: “Today, if you hear His voice, do not harden your hearts.”
8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
8For if Joshua had given them rest, God would not have spoken later about another day.
9Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
9There remains, then, a Sabbath rest for the people of God.
10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
10For whoever enters God’s rest also rests from his own work, just as God did from His.
11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
11Let us, therefore, make every effort to enter that rest, so that no one will fall by following the same pattern of disobedience.
12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
12For the word of God is living and active. Sharper than any double-edged sword, it pierces even to dividing soul and spirit, joints and marrow. It judges the thoughts and intentions of the heart.
13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
13Nothing in all creation is hidden from God’s sight; everything is uncovered and exposed before the eyes of Him to whom we must give account.
14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
14Therefore, since we have a great high priest who has passed through the heavens, Jesus the Son of God, let us hold firmly to what we profess.
15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
15For we do not have a high priest who is unable to sympathize with our weaknesses, but we have one who was tempted in every way that we are, yet was without sin.
16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
16Let us then approach the throne of grace with confidence, so that we may receive mercy and find grace to help us in our time of need.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.