Јеврејима 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Berean Standard Bible

1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

1Therefore, holy brothers, who share in the heavenly calling, set your focus on Jesus, the apostle and high priest whom we confess.

2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

2He was faithful to the One who appointed Him, just as Moses was faithful in all God’s house.

3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3For Jesus has been counted worthy of greater glory than Moses, just as the builder of a house has greater honor than the house itself.

4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

4And every house is built by someone, but God is the builder of everything.

5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

5Now Moses was faithful as a servant in all God’s house, testifying to what would be spoken later.

6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

6But Christ is faithful as the Son over God’s house. And we are His house, if we hold firmly to our confidence and the hope of which we boast.

7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

7Therefore, as the Holy Spirit says: “Today, if you hear His voice,

8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

8do not harden your hearts, as you did in the rebellion, in the day of testing in the wilderness,

9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

9where your fathers tested and tried Me, and for forty years saw My works.

10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

10Therefore I was angry with that generation, and I said, ‘Their hearts are always going astray, and they have not known My ways.’

11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

11So I swore on oath in My anger, ‘They shall never enter My rest.’”

12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

12See to it, brothers, that none of you has a wicked heart of unbelief that turns away from the living God.

13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

13But exhort one another daily, as long as it is called today, so that none of you may be hardened by sin’s deceitfulness.

14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

14We have come to share in Christ if we hold firmly to the end the assurance we had at first.

15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

15As it has been said: “Today, if you hear His voice, do not harden your hearts, as you did in the rebellion.”

16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

16For who were the ones who heard and rebelled? Were they not all those Moses led out of Egypt?

17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

17And with whom was God angry for forty years? Was it not with those who sinned, whose bodies fell in the wilderness?

18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

18And to whom did He swear that they would never enter His rest? Was it not to those who disobeyed?

19И видимо да не могоше ући за неверство.

19So we see that it was because of their unbelief that they were unable to enter.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.