Јеврејима 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)

1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

1Wherefore, holy brethren, partakers of the heavenly vocation, consider the apostle and high priest of our confession, Jesus:

2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

2Who is faithful to him that made him, as was also Moses in all his house.

3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3For this man was counted worthy of greater glory than Moses, by so much as he that hath built the house, hath greater honour than the house.

4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

4For every house is built by some man: but he that created all things, is God.

5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

5And Moses indeed was faithful in all his house as a servant, for a testimony of those things which were to be said:

6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

6But Christ as the Son in his own house: which house are we, if we hold fast the confidence and glory of hope unto the end.

7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

7Wherefore, as the Holy Ghost saith: Today if you shall hear his voice,

8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

8Harden not your hearts, as in the provocation; in the day of temptation in the desert,

9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

9Where your fathers tempted me, proved and saw my works,

10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

10Forty years: for which cause I was offended with this generation, and I said: They always err in heart. And they have not known my ways,

11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

11As I have sworn in my wrath: If they shall enter into my rest.

12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

12Take heed, brethren, lest perhaps there be in any of you an evil heart of unbelief, to depart from the living God.

13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

13But exhort one another every day, whilst it is called today, that none of you be hardened through the deceitfulness of sin.

14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

14For we are made partakers of Christ: yet so, if we hold the beginning of his substance firm unto the end.

15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

15While it is said, Today if you shall hear his voice, harden not your hearts, as in that provocation.

16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

16For some who heard did provoke: but not all that came out of Egypt by Moses.

17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

17And with whom was he offended forty years? Was it not with them that sinned, whose carcasses were overthrown in the desert?

18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

18And to whom did he swear, that they should not enter into his rest: but to them that were incredulous?

19И видимо да не могоше ући за неверство.

19And we see that they could not enter in, because of unbelief.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.