Јеврејима 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Synodal Translation (Синодальный перевод)

1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

1Итак, братия святые, участники в небесном звании, уразумейте Посланника и Первосвященника исповедания нашего, Иисуса Христа,

2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

2Который верен Поставившему Его, как и Моисей во всем доме Его.

3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3Ибо Он достоин тем большей славы пред Моисеем, чем большую честь имеет в сравнении с домом тот, кто устроил его;

4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

4Ибо всякий дом устрояется кем - либо; а устроивший все есть Бог.

5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

5И Моисей верен во всем доме Его, как служитель для засвидетельствования того, что надлежало возвестить.

6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

6А Христос - как Сын в доме его; дом же Его - мы, если только дерзновение и упование, которым хвалимся, твердо сохраним до конца.

7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

7Почему как говорит Дух Святый, “ныне, когда услышите глас Его,

8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

8Не ожесточите сердец ваших как во время ропота в день искушения в пустыне,

9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

9Где искушали меня отцы ваши, испытывали Меня и видели дела мои сорок лет,

10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

10Посему Я вознегодовал на оный род и сказал: непрестанно заблуждают сердцем, не познали они путей Моих;

11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

11Посему Я поклялся во гневе Моем, что они не войдут в покой мой”.

12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

12Смотрите, братия чтобы не было в ком из вас сердца лукавого и неверного, дабы вам не отступить от Бога живого.

13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

13Но наставляйте друг друга каждый день доколе можно говорить “ныне”, чтобы кто из вас не ожесточился, обольстившись грехом.

14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

14Ибо мы сделались причастниками Христу, если только начатую жизнь сохраним до конца,

15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

15Доколе говорится: “ныне, когда услышите глас Его, не ожесточите сердец ваших, как во время ропота”.

16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

16Ибо некоторые из слышавших возроптали, но не все вышедшие из Египта с Моисеем.

17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

17На кого же негодовал он сорок лет? Не на согревших ли, которых кости пали в пустыне?

18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

18Против кого же клялся, что не войдут в покой Его, как не против непокорных?

19И видимо да не могоше ући за неверство.

19И так видим, что они не могли войти за неверие.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.