Јеврејима 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Reina-Valera 1909

1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

1POR tanto, hermanos santos, participantes de la vocación celestial, considerad al Apóstol y Pontífice de nuestra profesión, Cristo Jesús;

2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

2El cual es fiel al que le constituyó, como también lo fué Moisés sobre toda su casa.

3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3Porque de tanto mayor gloria que Moisés éste es estimado digno, cuanto tiene mayor dignidad que la casa el que la fabricó.

4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

4Porque toda casa es edificada de alguno: mas el que crió todas las cosas es Dios.

5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

5Y Moisés á la verdad fué fiel sobre toda su casa, como siervo, para testificar lo que se había de decir;

6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

6Mas Cristo como hijo, sobre su casa; la cual casa somos nosotros, si hasta el cabo retuviéremos firme la confianza y la gloria de la esperanza.

7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

7Por lo cual, como dice el Espíritu Santo: Si oyereis hoy su voz,

8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

8No endurezcáis vuestros corazones como en la provocación, en el día de la tentación en el desierto,

9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

9Donde me tentaron vuestros padres; me probaron, y vieron mis obras cuarenta años.

10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

10A causa de lo cual me enemisté con esta generación, y dije: Siempre divagan ellos de corazón, y no han conocido mis caminos.

11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

11Juré, pues, en mi ira: No entrarán en mi reposo.

12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

12Mirad, hermanos, que en ninguno de vosotros haya corazón malo de incredulidad para apartarse del Dios vivo:

13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

13Antes exhortaos los unos á los otros cada día, entre tanto que se dice Hoy; porque ninguno de vosotros se endurezca con engaño de pecado:

14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

14Porque participantes de Cristo somos hechos, con tal que conservemos firme hasta el fin el principio de nuestra confianza;

15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

15Entre tanto que se dice: Si oyereis hoy su voz, no endurezcáis vuestros corazones, como en la provocación.

16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

16Porque algunos de los que habían salido de Egipto con Moisés, habiendo oído, provocaron, aunque no todos.

17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

17Mas ¿con cuáles estuvo enojado cuarenta años? ¿No fué con los que pecaron, cuyos cuerpos cayeron en el desierto?

18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

18¿Y á quiénes juró que no entrarían en su reposo, sino á aquellos que no obedecieron?

19И видимо да не могоше ући за неверство.

19Y vemos que no pudieron entrar á causa de incredulidad.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.