Јеврејима 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Kulish and Puluj Bible (1905)

1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

1Тим же, браттє сьвяте, поклику небесного спільники, вважайте на Посланика і Сьвятителя визнання нашого, на Христа Ісуса.

2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

2Вірен Він Тому, хто настановив Його, як і Мойсей у всьому домі Його:

3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3більшої бо слави Сей над Мойсея сподобив ся, скільки більшу честь має, нїж будинок, той, хто збудував його.

4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

4Всякий бо будинок будує хтось, а хто все збудував, се Бог.

5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

5І Мойсей же вірен у всьому домі Його, яко слуга, на сьвідченнє тому, що мало глаголатись;

6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

6Христос же, яко Син, в домі Його, котрого дім ми, коли свободу і похвалу надїї аж до кінця твердо держати мем.

7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

7Тим же (яко ж глаголе Дух сьвятий): Сьогоднї, як голос мій почуєте,

8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

8не закаменяйте сердець ваших, як в прогнїванню, в день спокуси в пустинї,

9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

9де спокушували мене батьки ваші, досьвідчались про мене, й видїли дїла мої сорок років.

10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

10За се прогнївивсь я на рід той і сказав: Завсїди заблуджують серцем, і не пізнали вони доріг моїх;

11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

11так що поклявсь я в гнїві моїм: Чи (коли) ввійдуть вони в відпочинок мій.

12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

12Остерегайтесь, браттє, щоб не було в кого з вас серце лукаве і невірне, та не відступило від Бога живого.

13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

13А вговорюйте один одного щодня, доки сьогоднї зоветь ся, щоб не став которий з вас запеклим через підступ гріха.

14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

14Бо ми стали ся спільниками Христовими, коли тільки початок істнування до кінця твердо додержимо.

15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

15Коли (нам) глаголеть ся: „Сьогоднї, коли почуєте голос Його, не закаменяйте сердець ваших, як у прогнїванню.‟

16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

16Деякі бо, чувши, прогнївали (Бога), тільки ж не всї, що вийшли з Єгипту з Мойсейом.

17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

17На кого ж Він гнївив ся сорок років? Чи не на тих, що грішили, котрих костї полягли в пустинї?

18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

18Кому ж Він кляв ся, що не ввійдуть у впокій Його, коли не неслухняним?

19И видимо да не могоше ући за неверство.

19І бачимо, що не змогли ввійти за невірство.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.