Јеврејима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
1Мала ж і перва скиня установи служби, і сьвятиню людську.
2Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
2Споруджено бо перву скиню, а в нїй сьвітильник і стіл і предложеннє хлїбів, котра зветь ся: Сьвята.
3А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
3За другою ж завісою скиня, що звана: Сьвятая Сьвятих;
4која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
4мала вона золоту кадильницю і ковчег завіта, окований усюди золотом, а в ньому посудина золота з манною, і жезло Ааронове зацьвівше, і скрижалї завіта,
5А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
5а над ним херувими слави, отїнюючі ублагальню. Про се не слїд нинї говорити порізно.
6А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
6Як же се так устроєно, то в перву скиню завсїди входили сьвященики, правлячи служби;
7А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
7у другу ж раз у рік сам архиєрей, не без крові, котру приносить за себе і за людські провини.
8Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
8Сим ясує Дух сьвятий, що дорога у сьвятиню ще не явилась, доки перва скиня стоїть.
9која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
9Котра єсть образ часу настоящого, в котрому приносять ся і дари і жертви, що не можуть звершити по совістї того, хто служить,
10Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
10а були тілько в їжах і напитках, та у всяких обливаннях і установах тїла, накинуті аж до часу направи.
11Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
11Христос же, прийшовши яко Архиєрей грядущих благ, із більшою і звершенїщою скинею, нерукотвореною, се єсть не такого будування,
12ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.
12анї з кровю козлиною, нї телячою, а своєю кровю, увійшов раз у сьвятиню, знайшовши вічне відкупленнє.
13Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
13Бо коли кров волова та козина і попіл з яловицї, окроплюючи осквернених, осьвячує на тїлесну чистоту;
14а камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
14то скілько більше кров Христа, що Духом вічнїм принїс себе непорочного Богу, очистить совість вашу від мертвих дїл, щоб служити Богу живому?
15И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
15І задля того Він посередник нового завіту, щоб, як станеть ся смерть, на одкупленнє переступів, що (були) у первому завітї, прийняли покликані обітницю вічнього наслїддя.
16Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
16Де бо єсть завіт, там мусить прийти й смерть завітуючого.
17Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
17Завіт бо після мертвих має силу: яко ж бо нїчого не стоїть, доки жив завітуючий.
18Јер ни први није утврђен без крви.
18Тим же й первий не був осьвячений без крови.
19Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
19Як вирік бо Мойсей всяку заповідь по закону всїм людям, то взявши крови телячої та козлиної з водою та червоної вовни та гисопу, покропив і саму книгу і ввесь народ,
20Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
20глаголючи: „Се кров завіту, котрий завітував вам Бог.‟
21А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
21І скиню і ввесь посуд служебний кровю так само покропив.
22И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
22А мало не все кровю очищаєть ся по закону, і без пролиття крови не буває оставлення (гріхів).
23Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
23Оце ж треба було, щоб образи небесного сим очищались, саме ж небесне луччими жертвами, нїж сї.
24Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
24Не в рукотворену бо сьвятиню ввійшов Христос, зроблену взором правдивої, а в саме небо, щоб нинї являтись лицю Божому за нас,
25нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
25анї щоб много раз приносити себе, яко ж архиєрей входить у сьвятиню по всї роки з чужою кровю;
26Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
26(а то б треба було Йому много раз страдати від настання сьвіту) а нинї раз у концї віків явив ся на знївеченнє гріха жертвою своєю.
27И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
27І як призначено людям раз умерти, а потім суд,
28Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
28так і Христос, один раз принесений, щоб понести гріхи многих, удруге без гріха явить ся ждучим Його на спасеннє.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.