Јеврејима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
1Now indeed even the first covenant had ordinances of divine service and an earthly sanctuary.
2Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
2For a tabernacle was prepared. In the first part were the lamp stand, the table, and the show bread, which is called the Holy Place.
3А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
3After the second veil was the tabernacle which is called the Holy of Holies,
4која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
4having a golden altar of incense and the ark of the covenant overlaid on all sides with gold, in which was a golden pot holding the manna, Aaron’s rod that budded, and the tablets of the covenant;
5А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
5and above it cherubim of glory overshadowing the mercy seat, of which things we can’t speak now in detail.
6А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
6Now these things having been thus prepared, the priests go in continually into the first tabernacle, accomplishing the services,
7А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
7but into the second the high priest alone, once in the year, not without blood, which he offers for himself and for the errors of the people.
8Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
8The Holy Spirit is indicating this, that the way into the Holy Place wasn’t yet revealed while the first tabernacle was still standing.
9која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
9This is a symbol of the present age, where gifts and sacrifices are offered that are incapable, concerning the conscience, of making the worshiper perfect,
10Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
10being only (with foods and drinks and various washings) fleshly ordinances, imposed until a time of reformation.
11Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
11But Christ having come as a high priest of the coming good things, through the greater and more perfect tabernacle, not made with hands, that is to say, not of this creation,
12ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.
12nor yet through the blood of goats and calves, but through his own blood, entered in once for all into the Holy Place, having obtained eternal redemption.
13Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
13For if the blood of goats and bulls, and the ashes of a heifer sprinkling those who have been defiled, sanctify to the cleanness of the flesh,
14а камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
14how much more will the blood of Christ, who through the eternal Spirit offered himself without defect to God, cleanse your conscience from dead works to serve the living God?
15И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
15For this reason he is the mediator of a new covenant, since a death has occurred for the redemption of the transgressions that were under the first covenant, that those who have been called may receive the promise of the eternal inheritance.
16Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
16For where a last will and testament is, there must of necessity be the death of him who made it.
17Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
17For a will is in force where there has been death, for it is never in force while he who made it lives.
18Јер ни први није утврђен без крви.
18Therefore even the first covenant has not been dedicated without blood.
19Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
19For when every commandment had been spoken by Moses to all the people according to the law, he took the blood of the calves and the goats, with water and scarlet wool and hyssop, and sprinkled both the book itself and all the people,
20Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
20saying, “This is the blood of the covenant which God has commanded you.”
21А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
21He sprinkled the tabernacle and all the vessels of the ministry in the same way with the blood.
22И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
22According to the law, nearly everything is cleansed with blood, and apart from shedding of blood there is no remission.
23Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
23It was necessary therefore that the copies of the things in the heavens should be cleansed with these, but the heavenly things themselves with better sacrifices than these.
24Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
24For Christ hasn’t entered into holy places made with hands, which are representations of the true, but into heaven itself, now to appear in the presence of God for us;
25нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
25nor yet that he should offer himself often, as the high priest enters into the holy place year by year with blood not his own,
26Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
26or else he must have suffered often since the foundation of the world. But now once at the end of the ages, he has been revealed to put away sin by the sacrifice of himself.
27И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
27Inasmuch as it is appointed for men to die once, and after this, judgment,
28Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
28so Christ also, having been offered once to bear the sins of many, will appear a second time, not to deal with sin, but to save those who are eagerly waiting for him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.