Јеврејима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
1For the law, having a shadow of the good to come, not the very image of the things, can never with the same sacrifices year by year, which they offer continually, make perfect those who draw near.
2Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;
2Or else wouldn’t they have ceased to be offered, because the worshipers, having been once cleansed, would have had no more consciousness of sins?
3него се њима сваке године чини спомен за грехе.
3But in those sacrifices there is a yearly reminder of sins.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
4For it is impossible that the blood of bulls and goats should take away sins.
5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
5Therefore when he comes into the world, he says, “You didn’t desire sacrifice and offering, but you prepared a body for me.
6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
6You had no pleasure in whole burnt offerings and sacrifices for sin.
7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
7Then I said, ‘Behold, I have come (in the scroll of the book it is written of me) to do your will, O God.’”
8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
8Previously saying, “Sacrifices and offerings and whole burnt offerings and sacrifices for sin you didn’t desire, neither had pleasure in them” (those which are offered according to the law),
9тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
9then he has said, “Behold, I have come to do your will.” He takes away the first, that he may establish the second,
10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
10by which will we have been sanctified through the offering of the body of Jesus Christ once for all.
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
11Every priest indeed stands day by day serving and offering often the same sacrifices, which can never take away sins,
12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
12but he, when he had offered one sacrifice for sins forever, sat down on the right hand of God,
13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
13from that time waiting until his enemies are made the footstool of his feet.
14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
14For by one offering he has perfected forever those who are being sanctified.
15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
15The Holy Spirit also testifies to us, for after saying,
16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
16“This is the covenant that I will make with them after those days,” says the Lord, “I will put my laws on their heart, I will also write them on their mind;” then he says,
17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
17“I will remember their sins and their iniquities no more.”
18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
18Now where remission of these is, there is no more offering for sin.
19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
19Having therefore, brothers, boldness to enter into the holy place by the blood of Jesus,
20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
20by the way which he dedicated for us, a new and living way, through the veil, that is to say, his flesh,
21и свештеника великог над домом Божијим:
21and having a great priest over God’s house,
22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
22let’s draw near with a true heart in fullness of faith, having our hearts sprinkled from an evil conscience and having our body washed with pure water,
23да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
23let’s hold fast the confession of our hope without wavering; for he who promised is faithful.
24и да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
24Let’s consider how to provoke one another to love and good works,
25не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
25not forsaking our own assembling together, as the custom of some is, but exhorting one another, and so much the more as you see the Day approaching.
26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
26For if we sin willfully after we have received the knowledge of the truth, there remains no more a sacrifice for sins,
27него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
27but a certain fearful expectation of judgment, and a fierceness of fire which will devour the adversaries.
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
28A man who disregards Moses’ law dies without compassion on the word of two or three witnesses.
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
29How much worse punishment do you think he will be judged worthy of who has trodden under foot the Son of God, and has counted the blood of the covenant with which he was sanctified an unholy thing, and has insulted the Spirit of grace?
30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
30For we know him who said, “Vengeance belongs to me. I will repay,” says the Lord. Again, “The Lord will judge his people.”
31Страшно је упасти у руке Бога Живога.
31It is a fearful thing to fall into the hands of the living God.
32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
32But remember the former days, in which, after you were enlightened, you endured a great struggle with sufferings:
33које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
33partly, being exposed to both reproaches and oppressions, and partly, becoming partakers with those who were treated so.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
34For you both had compassion on me in my chains and joyfully accepted the plundering of your possessions, knowing that you have for yourselves a better possession and an enduring one in the heavens.
35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
35Therefore don’t throw away your boldness, which has a great reward.
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
36For you need endurance so that, having done the will of God, you may receive the promise.
37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
37“In a very little while, he who comes will come and will not wait.
38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
38But the righteous one will live by faith. If he shrinks back, my soul has no pleasure in him.”
39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.
39But we are not of those who shrink back to destruction, but of those who have faith to the saving of the soul.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.