Јеврејима 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
1Therefore let’s also, seeing we are surrounded by so great a cloud of witnesses, lay aside every weight and the sin which so easily entangles us, and let’s run with perseverance the race that is set before us,
2гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
2looking to Jesus, the author and perfecter of faith, who for the joy that was set before him endured the cross, despising its shame, and has sat down at the right hand of the throne of God.
3Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
3For consider him who has endured such contradiction of sinners against himself, that you don’t grow weary, fainting in your souls.
4Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
4You have not yet resisted to blood, striving against sin.
5и заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
5You have forgotten the exhortation which reasons with you as with children, “My son, don’t take lightly the chastening of the Lord, nor faint when you are reproved by him;
6Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
6for whom the Lord loves, he disciplines, and chastises every son whom he receives.”
7Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
7It is for discipline that you endure. God deals with you as with children, for what son is there whom his father doesn’t discipline?
8Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
8But if you are without discipline, of which all have been made partakers, then you are illegitimate, and not children.
9Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
9Furthermore, we had the fathers of our flesh to chasten us, and we paid them respect. Shall we not much rather be in subjection to the Father of spirits and live?
10Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
10For they indeed for a few days disciplined us as seemed good to them, but he for our profit, that we may be partakers of his holiness.
11Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.
11All chastening seems for the present to be not joyous but grievous; yet afterward it yields the peaceful fruit of righteousness to those who have been trained by it.
12Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,
12Therefore lift up the hands that hang down and the feeble knees,
13и стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.
13and make straight paths for your feet, so what is lame may not be dislocated, but rather be healed.
14Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.
14Follow after peace with all men, and the sanctification without which no man will see the Lord,
15Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.
15looking carefully lest there be any man who falls short of the grace of God, lest any root of bitterness springing up trouble you and many be defiled by it,
16Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
16lest there be any sexually immoral person or profane person, like Esau, who sold his birthright for one meal.
17Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
17For you know that even when he afterward desired to inherit the blessing, he was rejected, for he found no place for a change of mind though he sought it diligently with tears.
18Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,
18For you have not come to a mountain that might be touched and that burned with fire, and to blackness, darkness, storm,
19и трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;
19the sound of a trumpet, and the voice of words; which those who heard it begged that not one more word should be spoken to them,
20јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.
20for they could not stand that which was commanded, “If even an animal touches the mountain, it shall be stoned”.
21И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.
21So fearful was the appearance that Moses said, “I am terrified and trembling.”
22Него, приступисте к сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,
22But you have come to Mount Zion and to the city of the living God, the heavenly Jerusalem, and to innumerable multitudes of angels,
23к сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,
23to the festal gathering and assembly of the firstborn who are enrolled in heaven, to God the Judge of all, to the spirits of just men made perfect,
24и к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
24to Jesus, the mediator of a new covenant, and to the blood of sprinkling that speaks better than that of Abel.
25Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,
25See that you don’t refuse him who speaks. For if they didn’t escape when they refused him who warned on the earth, how much more will we not escape who turn away from him who warns from heaven,
26ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
26whose voice shook the earth then, but now he has promised, saying, “Yet once more I will shake not only the earth, but also the heavens.”
27А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
27This phrase, “Yet once more” signifies the removing of those things that are shaken, as of things that have been made, that those things which are not shaken may remain.
28Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
28Therefore, receiving a Kingdom that can’t be shaken, let’s have grace, through which we serve God acceptably, with reverence and awe,
29Јер је Бог наш огањ који спаљује.
29for our God is a consuming fire.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.