Јеврејима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
1И первый завет имел постановление о Богослужении и святилище земное;
2Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
2Ибо устроена была скиния первая, в которой был светильник, и трапеза, и предложение хлебов, которая называется “святое”.
3А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
3За второю же завесою была скиния, называемая “святое святых”.
4која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
4Имевшая золотую кадильницу и обложенный со всех сторон золотом ковчег завета, где были золотой сосуд с манною, жезл Ааронов расцветший и скрижали завета,
5А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
5А над ним херувимы славы, осеняющие очистилище; о чем не нужно теперь говорить подробно.
6А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
6При таком устройстве, в первую скинию всегда входят священники совершать Богослужение;
7А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
7А во вторую однажды в год один только первосвященник, не без крови, которую приносит за себя и за грехи неведения народа.
8Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
8Сим Дух Святой показывает, что еще не открыт путь во святилище, доколе стоит прежняя скиния.
9која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
9Она есть образ настоящего времени, в которое приносятся дары и жертвы, не могущие сделать в совести совершенным приносящего,
10Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
10И которое с яствами и питиями, и различными омовениями и обрядами, относящимися до плоти, установлены были только до времени исправления.
11Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
11Но Христос, Первосвященник будущих благ, пришел с большею и совершеннейшею скиниею, нерукотворенною, то есть, не такового устроения,
12ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.
12И не с кровью козлов и тельцов, но со Своею Кровию, однажды вошел во святилище и приобрел вечное искупление.
13Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
13Ибо, если кровь тельцов и волов и пепел телицы чрез окропление освящает оскверненных, дабы чисто было тело,
14а камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
14То кольми паче кровь Христова, Который Духом Святым принес Себя непорочного Богу, очистит совесть нашу от мертвых дел, для служения Богу живому и истинному!
15И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
15И потому Он есть Ходатай нового завета, дабы вследствие смерти Его, бывшей для искупления от преступлений, сделанных в первом завете, призванные к вечному наследию получили обетованное.
16Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
16Ибо, где завещание, там необходимо, чтобы последовала смерть завещателя,
17Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
17потому что завещание действительно после умерших; оно не имеет силы, когда завещатель жив.
18Јер ни први није утврђен без крви.
18Почему и первый завет был утвержден не без крови.
19Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
19Ибо Моисей, произнесши все заповеди по закону пред народом, взял кровь козлов и тельцов с водою и шерстью червленою и иссопом и окропил как самую книгу, так и весь народ,
20Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
20Говоря: “это кровь завета, который заповедал вам Бог”.
21А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
21Также окропил кровью и скинию и все сосуды Богослужебные.
22И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
22Да и все почти по закону очищается кровью, и без пролития крови не бывает прощения.
23Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
23Итак образы небесного должны были очищаться сими, самое же небесное лучшими сих жертвами.
24Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
24Ибо Христос вошел не в рукотворное святилище, по образу истинного устроенное, но в самое небо, чтобы предстать ныне за нас пред лице Божее,
25нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
25И не для того, чтобы многократно приносить Себя, как первосвященник входит во святилище каждогодно с чужою кровью;
26Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
26Иначе надлежало бы Ему многократно страдать от начала мира. Он же однажды, к концу веков, явился для уничтожения греха жертвою Своею.
27И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
27И как человекам положено однажды умереть, а потом суд,
28Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
28Так и Христос, однажды принесши Себя в жертву, чтобы подьять грехи многих, во второй раз явится не для очищения греха, а для ожидающих Его во спасение.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.