Јеврејима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
1Therefore let us leave the elementary teachings about Christ and go on to maturity, not laying again the foundation of repentance from dead works, and of faith in God,
2науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
2instruction about baptisms, the laying on of hands, the resurrection of the dead, and eternal judgment.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
3And this we will do, if God permits.
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
4It is impossible for those who have once been enlightened, who have tasted the heavenly gift, who have shared in the Holy Spirit,
5и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
5who have tasted the goodness of the word of God and the powers of the coming age—
6опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
6and then have fallen away—to be restored to repentance, because they themselves are crucifying the Son of God all over again and subjecting Him to open shame.
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
7For land that drinks in the rain often falling on it and that produces a crop useful to those for whom it is tended receives the blessing of God.
8а која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
8But land that produces thorns and thistles is worthless, and its curse is imminent. In the end it will be burned.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
9Even though we speak like this, beloved, we are convinced of better things in your case—things that accompany salvation.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
10For God is not unjust. He will not forget your work and the love you have shown for His name as you have ministered to the saints and continue to do so.
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
11We want each of you to show this same diligence to the very end, in order to make your hope sure.
12да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
12Then you will not be sluggish, but will imitate those who through faith and patience inherit what has been promised.
13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
13When God made His promise to Abraham, since He had no one greater to swear by, He swore by Himself,
14говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
14saying, “I will surely bless you and multiply your descendants.”
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
15And so Abraham, after waiting patiently, obtained the promise.
16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
16Men swear by someone greater than themselves, and their oath serves as a confirmation to end all argument.
17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
17So when God wanted to make the unchanging nature of His purpose very clear to the heirs of the promise, He guaranteed it with an oath.
18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
18Thus by two unchangeable things in which it is impossible for God to lie, we who have fled to take hold of the hope set before us may be strongly encouraged.
19који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
19We have this hope as an anchor for the soul, firm and secure. It enters the inner sanctuary behind the curtain,
20где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.
20where Jesus our forerunner has entered on our behalf. He has become a high priest forever in the order of Melchizedek.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.