Јеврејима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
1Daarom willen we de aanvangsleer over Christus laten rusten en tot het volmaakte overgaan, zonder opnieuw een grondslag te leggen van: bekering uit dode werken, geloof in God,
2науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
2de leer over doopsels, handoplegging, opstanding der doden en eeuwig oordeel.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
3En dit gaan we nu ondernemen, zo God het wil.
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
4Want het is toch onmogelijk, om hen, die eenmaal verlicht zijn geweest, de hemelse gaven hebben gesmaakt, den heiligen Geest hebben ontvangen,
5и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
5het heerlijk woord Gods en de krachten der toekomstige wereld hebben geproefd,
6опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
6maar afgevallen zijn: het is onmogelijk, om hen een tweede maal tot bekering op te wekken, daar ze, zover het hùn betreft, den Zoon van God opnieuw hebben gekruisigd en bespot.
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
7De bodem immers, die de overvloedig neervallende regen heeft opgezogen, en nuttig gewas voortbrengt voor hen, door wie hij werd bebouwd, hij ontvangt zegen van God;
8а која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
8maar zo hij doornen en distels voortbrengt, dan wordt hij afgekeurd en is de vloek nabij, die uitloopt op verbranding.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
9Maar al spreken we zó, geliefden, toch zijn we over u van iets beters overtuigd, iets dat tot zaligheid strekt.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
10Want God is niet onrechtvaardig; en Hij zal dus uw arbeid niet vergeten noch de liefde, die gij om zijn Naam hebt getoond door het dienen der heiligen vroeger en thans.
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
11We wensen echter, dat gij allen dezelfde ijver aan de dag blijft leggen, om de volle zekerheid der hoop te bewaren ten einde toe;
12да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
12en dat gij niet traag moogt worden, maar navolgers van hen, die door geloof en volharding de belofte hebben verkregen.
13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
13Want toen God aan Abraham de belofte deed, zwoer Hij bij Zichzelf, daar Hij bij geen hogere kon zweren en Hij sprak:
14говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
14“Voorwaar, rijk zal Ik u zegenen, Overvloedig u vermenigvuldigen,”
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
15en zo verkreeg Abraham de vervulling der belofte door volharding.
16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
16De mensen toch zweren bij hem die hoger staat, en de eed dient hun tot bevestiging, en sluit verdere tegenspraak uit.
17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
17Daarom ook heeft God een eed tot waarborg gegeven, toen Hij aan de erfgenamen der belofte nog duidelijker de onveranderlijkheid van zijn Raadsbesluit wilde tonen;
18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
18opdat wij door twee onwrikbare zaken, waardoor het God onmogelijk is te bedriegen, een krachtige aansporing zouden ontvangen, om onze toevlucht te nemen en ons vast te klampen aan de hoop op wat ons is weggelegd.
19који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
19Haar toch behouden we als een veilig en zeker anker onzer ziel, vastzittend in het binnenste achter het Voorhangsel,
20где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.
20waar terwille van ons onze Voorloper is binnengegaan: Jesus, “Hogepriester voor eeuwig naar de Orde van Melkisedek.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.