Јеврејима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
1Quapropter intermittentes inchoationis Christi sermonem, ad perfectiora feramur, non rursum jacientes fundamentum pœnitentiæ ab operibus mortuis, et fidei ad Deum,
2науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
2baptismatum doctrinæ, impositionis quoque manuum, ac resurrectionis mortuorum, et judicii æterni.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
3Et hoc faciemus, si quidem permiserit Deus.
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
4Impossibile est enim eos qui semel sunt illuminati, gustaverunt etiam donum cæleste, et participes facti sunt Spiritus Sancti,
5и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
5gustaverunt nihilominus bonum Dei verbum, virtutesque sæculi venturi,
6опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
6et prolapsi sunt; rursus renovari ad pœnitentiam, rursum crucifigentes sibimetipsis Filium Dei, et ostentui habentes.
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
7Terra enim sæpe venientem super se bibens imbrem, et generans herbam opportunam illis, a quibus colitur, accipit benedictionem a Deo:
8а која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
8proferens autem spinas ac tribulos, reproba est, et maledicto proxima: cujus consummatio in combustionem.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
9Confidimus autem de vobis dilectissimi meliora, et viciniora saluti: tametsi ita loquimur.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
10Non enim injustus Deus, ut obliviscatur operis vestri, et dilectionis, quam ostendistis in nomine ipsius, qui ministrastis sanctis, et ministratis.
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
11Cupimus autem unumquemque vestrum eamdem ostentare sollicitudinem ad expletionem spei usque in finem:
12да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
12ut non segnes efficiamini, verum imitatores eorum, qui fide, et patientia hæreditabunt promissiones.
13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
13Abrahæ namque promittens Deus, quoniam neminem habuit, per quem juraret, majorem, juravit per semetipsum,
14говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
14dicens: Nisi benedicens benedicam te, et multiplicans multiplicabo te.
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
15Et sic longanimiter ferens, adeptus est repromissionem.
16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
16Homines enim per majorem sui jurant: et omnis controversiæ eorum finis, ad confirmationem, est juramentum.
17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
17In quo abundantius volens Deus ostendere pollicitationis hæredibus, immobilitatem consilii sui, interposuit jusjurandum:
18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
18ut per duas res immobiles, quibus impossibile est mentiri Deum, fortissimum solatium habeamus, qui confugimus ad tenendam propositam spem,
19који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
19quam sicut anchoram habemus animæ tutam ac firmam, et incedentem usque ad interiora velaminis,
20где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.
20ubi præcursor pro nobis introivit Jesus, secundum ordinem Melchisedech pontifex factus in æternum.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.