Јеврејима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
1Сэ луэм дар бине сяма ка, атыта време кыт рэмыне ын пичоаре фэгэдуинца интрэрий ын одихна Луй, ничунул дин вой сэ ну се поменяскэ венит пря тырзиу.
2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
2Кэч ши ноуэ ни с-а адус о весте бунэ ка ши лор, дар лор кувынтул каре ле-а фост проповэдуит ну ле-а ажутат ла нимик, пентру кэ н-а гэсит крединцэ ла чей че л-ау аузит.
3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
3Пе кынд ной, фииндкэ ам крезут, интрэм ын „одихна” деспре каре а ворбит Ел кынд а зис: „Ам журат ын мыния Мя кэ ну вор интра ын одихна Мя!” Мэкар кэ лукрэриле Луй фусесерэ испрэвите ынкэ де ла ынтемееря лумий.
4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
4Кэч ынтр-ун лок а ворбит астфел деспре зиуа а шаптя: „Думнезеу С-а одихнит ын зиуа а шаптя де тоате лукрэриле Луй.”
5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
5Ши аич есте зис ярэшь: „Ну вор интра ын одихна Мя!”
6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
6Деч, фииндкэ рэмыне ка сэ интре уний ын одихна ачаста ши пентру кэ ачея кэрора ли с-а вестит ынтый вестя бунэ н-ау интрат ын еа дин причина неаскултэрий лор,
7опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
7Ел хотэрэште дин ноу о зи: „Астэзь ”, зикынд, ын Давид, дупэ атыта време, кум с-а спус май сус: „Астэзь, дакэ аузиць гласул Луй, ну вэ ымпетриць инимиле!”
8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
8Кэч, дакэ ле-ар фи дат Иосуа одихна, н-ар май ворби Думнезеу дупэ ачея де о алтэ зи.
9Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
9Рэмыне дар о одихнэ ка чя де Сабат пентру попорул луй Думнезеу.
10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
10Фииндкэ чине интрэ ын одихна Луй се одихнеште ши ел де лукрэриле луй, кум С-а одихнит Думнезеу де лукрэриле Сале.
11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
11Сэ не грэбим дар сэ интрэм ын одихна ачаста, пентру ка нимень сэ ну кадэ ын ачеяшь пилдэ де неаскултаре.
12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
12Кэч Кувынтул луй Думнезеу есте виу ши лукрэтор, май тэетор декыт орьче сабие ку доуэ тэишурь: пэтрунде пынэ аколо кэ деспарте суфлетул ши духул, ынкеетуриле ши мэдува, жудекэ симцириле ши гындуриле инимий.
13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
13Ничо фэптурэ ну есте аскунсэ де Ел, чи тотул есте гол ши дескоперит ынаинтя окилор Ачелуя ку каре авем а фаче.
14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
14Астфел, фииндкэ авем ун Маре Преот ынсемнат, каре а стрэбэтут черуриле, пе Исус, Фиул луй Думнезеу, сэ рэмынем тарь ын мэртурисиря ноастрэ.
15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
15Кэч н-авем ун Маре Преот каре сэ н-айбэ милэ де слэбичуниле ноастре, чи Унул каре ын тоате лукруриле а фост испитит ка ши ной, дар фэрэ пэкат.
16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
16Сэ не апропием дар ку деплинэ ынкредере де скаунул харулуй ка сэ кэпэтэм ындураре ши сэ гэсим хар, пентру ка сэ фим ажутаць ла време де невое.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.