Јеврејима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
1我們既蒙留下，有進入他安息的應許，就當畏懼，免得我們中間或有人似乎是趕不上了。
2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
2因為有福音傳給我們，像傳給他們一樣；只是所聽見的道與他們無益，因為他們沒有信心與所聽見的道調和。
3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
3但我們已經相信的人得以進入那安息，正如上帝所說：「我在怒中起誓說：『他們斷不可進入我的安息！』」其實造物之工，從創世以來已經成全了。
4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
4論到第七日，有一處說：「到第七日，上帝就歇了他一切的工。」
5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
5又有一處說：「他們斷不可進入我的安息！」
6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
6既有必進安息的人，那先前聽見福音的，因為不信從，不得進去。
7опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
7所以過了多年，就在 大衛 的書上，又限定一日，如以上所引的說：「你們今日若聽他的話，就不可硬着心。」
8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
8若是 約書亞 已叫他們享了安息，後來上帝就不再提別的日子了。
9Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
9這樣看來，必另有一安息日的安息為上帝的子民存留。
10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
10因為那進入安息的，乃是歇了自己的工，正如上帝歇了他的工一樣。
11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
11所以，我們務必竭力進入那安息，免得有人學那不信從的樣子跌倒了。
12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
12上帝的道是活潑的，是有功效的，比一切兩刃的劍更快，甚至魂與靈，骨節與骨髓，都能刺入、剖開，連心中的思念和主意都能辨明。
13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
13並且被造的沒有一樣在他面前不顯然的；原來萬物在那與我們有關係的主眼前，都是赤露敞開的。
14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
14我們既然有一位已經升入高天尊榮的大祭司，就是上帝的兒子耶穌，便當持定所承認的道。
15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
15因我們的大祭司並非不能體恤我們的軟弱。他也曾凡事受過試探，與我們一樣，只是他沒有犯罪。
16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
16所以，我們只管坦然無懼地來到施恩的寶座前，為要得憐恤，蒙恩惠，作隨時的幫助。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.