2. Самуилова 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
1Дупэ моартя луй Саул, Давид, дупэ че бэтусе пе амалечиць, се ынторсесе де доуэ зиле ла Циклаг.
2трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
2А трея зи, а венит ун ом дин табэра луй Саул, ку хайнеле сфышияте ши ку капул пресэрат ку цэрынэ. Кынд а ажунс ын фаца луй Давид, с-а арункат ку фаца ла пэмынт ши с-а ынкинат.
3И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.
3Давид й-а зис: „Де унде вий?” Ши ел й-а рэспунс: „Ам скэпат дин табэра луй Исраел.”
4А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
4Давид й-а зис: „Спуне-мь че с-а ынтымплат?” Ши ел а рэспунс: „Попорул а фуӂит де пе кымпул де бэтае ши ун маре нумэр де оамень ау кэзут ши ау перит; кяр ши Саул ши фиул сэу Ионатан ау мурит.”
5А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?
5Давид а зис тынэрулуй каре-й адучя ачесте вешть: „Де унде штий кэ Саул ши фиул сэу Ионатан ау мурит?”
6А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
6Ши тынэрул каре-й адучя ачесте вешть а рэспунс: „Ам венит дин ынтымпларе пе мунтеле Гилбоа ши Саул стэтя реземат ын сулица луй, ши кареле ши кэлэреций ерау апроапе сэ-л ажунгэ.
7А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.
7Ынторкынду-се, м-а вэзут ши м-а кемат. Еу ам зис: ‘Ятэ-мэ!’
8А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
8Ши ел мь-а зис: ‘Чине ешть?’ Й-ам рэспунс: ‘Еу сунт амалечит.’
9А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.
9Ши а зис: ‘Апропие-те дар ши омоарэ-мэ, кэч м-а апукат амецяла, мэкар кэ сунт ынкэ плин де вяцэ.’
10И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
10М-ам апропият де ел ши л-ам оморыт, штиинд бине кэ н-авя сэ май рэмынэ ку вяцэ ын урма ынфрынӂерий. Ам луат кунуна ымпэрэтяскэ де пе капул луй ши брэцара пе каре о авя ла брац ши ле-ам адус аич, домнулуй меу.”
11Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.
11Давид шь-а апукат хайнеле ши ле-а сфышият ши тоць оамений каре ерау лынгэ ел ау фэкут ачелашь лукру.
12И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.
12Ау желит, ау плынс ши ау постит пынэ сяра де дурере пентру Саул, пентру фиул сэу Ионатан, пентру попорул Домнулуй, фииндкэ фусесерэ тэяць ку сабия.
13И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.
13Давид а зис тынэрулуй каре-й адусесе ачесте вешть: „Де унде ешть?” Ши ел а рэспунс: „Сунт фиул унуй стрэин, ал унуй амалечит.”
14Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?
14Давид й-а зис: „Кум ну ць-а фост фрикэ сэ пуй мына пе унсул Домнулуй ши сэ-л оморь?”
15И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.
15Ши Давид а кемат пе унул дин оамений луй ши а зис: „Апропие-те ши омоарэ-л!” Омул ачела а ловит пе амалечит, каре а мурит.
16И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
16Ши Давид й-а зис: „Сынӂеле тэу сэ кадэ асупра капулуй тэу, кэч гура та а мэртурисит ымпотрива та, фииндкэ ай зис: ‘Ам оморыт пе унсул Домнулуй!’”
17Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,
17Ятэ кынтаря де жале пе каре а алкэтуит-о Давид пентру Саул ши фиул сэу Ионатан
18и изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
18ши пе каре а порунчит с-о ынвеце копиий луй Иуда. Есте нумитэ ши се афлэ скрисэ ын.
19Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
19„Фала та, Исраеле, заче учисэ пе дялуриле тале! Кум ау кэзут витежий!
20Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.
20Ну спунець лукрул ачеста ын Гат, ну рэспындиць вестя ачаста ын улицеле Аскалонулуй, ка сэ ну се букуре фетеле филистенилор, ка сэ ну се лауде фетеле челор нетэяць ымпрежур.
21Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
21Мунць дин Гилбоа! Нич роуэ, нич плоае сэ ну кадэ пе вой! Сэ ну фие пе вой нич кымпий каре сэ дя пыргэ пентру даруриле де мынкаре! Кэч аколо ау фост арункате скутуриле витежилор, скутул луй Саул, ка ши кынд н-ар фи фост унс ку унтделемн.
22Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
22Де ла сынӂеле челор рэниць, де ла грэсимя челор май войничь, аркул луй Ионатан ну да ынапой ничодатэ ши сабия луй Саул ну се ынвыртя ничодатэ ын вынт.
23Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
23Саул ши Ионатан, каре с-ау плэкут ши с-ау юбит ын тимпул веций лор, н-ау фост деспэрциць нич ла моарте; ерау май ушорь декыт вултурий, май тарь декыт леий.
24Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.
24Фийчеле луй Исраел, плынӂець пе Саул, каре вэ ымбрэка ын стакожиу ши алте подоабе, каре вэ пуня гэтель де аур пе хайнеле воастре!
25Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
25Кум ау кэзут витежий ын мижлокул луптей! Кум а мурит Ионатан пе дялуриле тале!
26Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
26Мэ доаре дупэ тине, фрате Ионатане! Ту ерай плэчеря мя; драгостя та пентру мине ера минунатэ, май пресус де драгостя фемеяскэ.
27Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!
27Кум ау кэзут витежий! Кум ли с-ау пердут армеле!”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.