2. Самуилова 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А онде се деси неваљао човек, по имену Сева, син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: Ми немамо део с Давидом, ни наследство са сином Јесејевим; свак у свој шатор, о Израиљу!
1Аколо ера ун ом де нимик, нумит Шеба, фиул луй Бикри, Бениамитул. Ел а сунат дин трымбицэ ши а зис: „Ной н-авем ничо парте ку Давид, ничо моштенире ку фиул луй Исай! Фиекаре ла кортул сэу, Исраеле!”
2Тако сви Израиљци одступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара свог и отпратише га од Јордана до Јерусалима.
2Ши тоць бэрбаций луй Исраел с-ау депэртат де Давид ши ау урмат пе Шеба, фиул луй Бикри. Дар бэрбаций луй Иуда ау рэмас крединчошь ымпэратулуй лор ши л-ау ынсоцит де ла Йордан пынэ ла Иерусалим.
3А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које беше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, где их храњаше али не легаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице.
3Давид а интрат ярэшь ын каса луй, ла Иерусалим. Ымпэратул а луат челе зече циитоаре пе каре ле лэсасе пентру паза касей ши ле-а пус ынтр-о касэ суб пазэ; а ынгрижит де еле, дар н-а интрат ла еле. Ши ау фост ынкисе пынэ ын зиуа морций лор, трэинд ын вэдувие.
4Потом рече цар Амаси: Сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овде.
4Ымпэратул а зис луй Амаса: „Кямэ-мь песте трей зиле пе бэрбаций луй Иуда, ши ту сэ фий де фацэ аич.”
5И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му беше одређен.
5Амаса а плекат сэ кеме пе Иуда, дар а зэбовит песте время пе каре й-о хотэрысе ымпэратул.
6А Давид рече Ависају: Сад ће нам Сева, син Вихријев, чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара свог, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију.
6Давид а зис атунч луй Абишай: „Шеба, фиул луй Бикри, не ва фаче акум май мулт рэу декыт Абсалом. Я ту ынсуць пе служиторий стэпынулуй тэу ши урмэреште-л, ка ну кумва сэ гэсяскэ четэць ынтэрите ши сэ се аскундэ динаинтя ноастрэ.”
7Тако изиђоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изиђоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријевог.
7Ши Абишай а плекат, урмат де оамений луй Иоаб, де керетиць ши де пелетиць, ши де тоць витежий; ау ешит дин Иерусалим ка сэ урмэряскэ пе Шеба, фиул луй Бикри.
8И кад беху код великог камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав беше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго беше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде.
8Кынд ау фост лынгэ пятра чя маре каре есте ла Габаон, Амаса а ажунс ынаинтя лор. Иоаб ера ынчинс ку о сабие пе дясупра хайнелор де рэзбой ку каре ера ымбрэкат; еа ера легатэ ла коапсэ ши стэтя ын тякэ ши, кынд а ынаинтат Иоаб, сабия а алунекат.
9Тада рече Јоав Амаси: Јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га целује.
9Иоаб а зис луй Амаса: „Ешть сэнэтос, фрате?” Ши, ку мына дряптэ, а апукат пе Амаса де барбэ сэ-л сэруте.
10А Амаса не узимаше на ум мач, који беше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му црева на земљу, те од једног ударца умре. Потом Јоав и Ависај, брат његов, отидоше у потеру за Севом сином Вихријевим.
10Амаса н-а луат сяма ла сабия каре ера ын мына луй Иоаб, ши Иоаб л-а ловит ку еа ын пынтече ши й-а вэрсат мэрунтаеле пе пэмынт, фэрэ сэ-й май дя о а доуа ловитурэ. Ши Амаса а мурит. Иоаб ши фрателе сэу Абишай ау урмэрит пе Шеба, фиул луй Бикри.
11А један од момака Јоавових стаде код њега и рече: Ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!
11Ун бэрбат динтре оамений луй Иоаб а рэмас лынгэ Амаса ши зичя: „Чине вря пе Иоаб ши чине есте пентру Давид? Сэ урмезе пе Иоаб!”
12А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видећи онај човек где се зауставља сав народ, одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад виде где се зауставља сваки ко наиђе на њ.
12Амаса се ростоголя ын сынӂе ын мижлокул друмулуй, ши омул ачела, вэзынд кэ тот попорул се опреште, а трас пе Амаса дин друм, пе ун кымп, ши а арункат о хайнэ пе ел кынд а вэзут кэ тоць чей че ажунӂяу лынгэ ел се опряу.
13И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да терају Севу сина Вихријевог.
13Дупэ че а фост луат дин друм, фиекаре а урмат пе Иоаб, ка сэ урмэряскэ пе Шеба, фиул луй Бикри.
14И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свим Виранима, који се окупише те иђаху за њим.
14Иоаб а стрэбэтут тоате семинцииле луй Исраел ынспре Абел-Бет-Маака ши тоць бэрбаций де сямэ с-ау стрынс ши л-ау урмат.
15И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што беше с Јоавом наваљиваше да обори зид.
15Ау венит ши ау ымпресурат пе Шеба ын Абел-Бет-Маака ши ау ридикат ымпотрива четэций ун вал каре атинӂя ынтэритура. Тот попорул каре ера ку Иоаб сэпа зидул ка сэ-л факэ сэ кадэ.
16Тада викну једна мудра жена из града: Чујте, чујте! Кажите Јоаву: Приступи овамо да говорим с тобом.
16Атунч, о фемее ынцеляптэ а ынчепут сэ стриӂе дин четате: „Аскултаць, аскултаць! Спунець, вэ рог, луй Иоаб: ‘Апропие-те пынэ аич, кэч вряу сэ-ць ворбеск!’”
17А кад он приступи к њој, рече жена: Јеси ли ти Јоав? А он рече: Јесам. А она рече: Послушај речи слушкиње своје. А он рече: Да чујем.
17Ел с-а апропият де еа, ши фемея а зис: „Ту ешть Иоаб?” Ел а рэспунс: „Еу сунт.” Ши еа й-а зис: „Аскултэ ворбеле роабей тале.” Ел й-а рэспунс: „Аскулт.”
18А она рече говорећи: Од старине се говори: Ваља питати у Авелу. И тако се извршаваше.
18Ши еа а зис: „Одиниоарэ ера обичеюл сэ се спунэ: ‘Сэ ынтребэм ын Абел!’ Ши тотул се испрэвя астфел.
19Ја сам један од мирних и верних градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш наследство Господње?
19Еу сунт уна дин четэциле лиништите ши крединчоасе дин Исраел, ши ту кауць сэ перзь о четате каре есте о мамэ ын Исраел! Пентру че ай нимичи ту моштениря Домнулуй?”
20А Јоав одговори и рече: Сачувај Боже! Сачувај Боже! Нећу да прождрем ни да раскопам.
20Иоаб а рэспунс: „Департе, департе де мине гындул сэ нимическ сау сэ дэрым!
21Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: Ево, глава његова бациће ти се преко зида.
21Ну есте аша! Дар ун ом дин мунтеле луй Ефраим, нумит Шеба, фиул луй Бикри, а ридикат мына ымпотрива ымпэратулуй Давид; даци-л ынкоаче нумай пе ел, ши мэ вой депэрта де четате.” Фемея а зис луй Иоаб: „Ятэ, капул луй ыць ва фи арункат песте зид.”
22И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и одсекоше главу Севи, сину Вихријевом, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разиђоше од града свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару.
22Ши фемея с-а дус ши а ындуплекат пе тот попорул ку ынцелепчуня ей; ау тэят капул луй Шеба, фиул луй Бикри, ши л-ау арункат луй Иоаб. Иоаб а сунат дин трымбицэ; с-ау ымпрэштият де лынгэ четате ши фиекаре с-а дус ын кортул луй. Ши Иоаб с-а ынторс ла Иерусалим, ла ымпэрат.
23А беше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев беше над Хетејима и Фелетејима;
23Иоаб ера май-маре песте тоатэ оштиря луй Исраел; Беная, фиул луй Иехоиада, ера ын фрунтя керетицилор ши а пелетицилор;
24а Адорам беше над данцима; а Јосафат син Ахилудов беше паметар;
24Адорам ера май-маре песте дэрь; Иосафат, фиул луй Ахилуд, ера скриитор (архивар);
25Сеја писар; а Садок и Авијатар свештеници.
25Шея ера логофэт; Цадок ши Абиатар ерау преоць
26И Ира Јаиранин беше кнез Давиду.
26ши Ира дин Иаир ера службаш де стат ал луй Давид.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.