2. Самуилова 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А после тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.
1Дупэ ачея, Абсалом шь-а прегэтит каре ши кай ши чинчзечь де оамень каре алергау ынаинтя луй.
2И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из ког си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тог и тог племена Израиљевог,
2Се скула дис-де-диминяцэ ши стэтя ла марӂиня друмулуй, ла поартэ. Ши орь де кыте орь авя чинева врео неынцелеӂере ши се дучя ла ымпэрат ла жудекатэ, Абсалом ыл кема ши зичя: „Дин че четате ешть?” Дупэ че-й рэспундя: „Сунт дин кутаре семинцие а луй Исраел”,
3тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.
3Абсалом ый зичя: „Ятэ, причина та есте бунэ ши дряптэ, дар нимень дин партя ымпэратулуй ну те ва аскулта.”
4Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи! Да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.
4Абсалом зичя: „Де м-ар пуне пе мине жудекэтор ын царэ! Орьче ом каре ар авя о неынцелеӂере ши о жудекатэ ар вени ла мине, ши й-аш фаче дрептате.”
5И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.
5Ши, кынд се апропия чинева сэ се ынкине ынаинтя луй, ел ый ынтиндя мына, ыл апука ши-л сэрута.
6Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.
6Абсалом се пурта аша ку тоць ачея дин Исраел каре се дучяу ла ымпэрат сэ чарэ дрептате. Ши Абсалом кыштига инима оаменилор луй Исраел.
7А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завет који сам заветовао Господу.
7Дупэ тречере де патрузечь де ань, Абсалом а зис ымпэратулуй: „Дэ-мь вое сэ мэ дук ла Хеброн сэ ымплинеск о журуинцэ пе каре ам фэкут-о Домнулуй.
8Јер кад сеђах у Гесуру у Сирији, учини завет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.
8Кэч робул тэу а фэкут о журуинцэ, кынд локуям ла Гешур, ын Сирия, ши ам зис: Дакэ мэ ва адуче Домнул ынапой ла Иерусалим, вой да чинсте Домнулуй.”
9А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.
9Ымпэратул й-а зис: „Ду-те ын паче.” Абсалом с-а скулат ши а плекат ла Хеброн.
10И разасла Авесалом по свим племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону.
10Абсалом а тримис искоаде ын тоате семинцииле луй Исраел сэ спунэ: „Кынд вець аузи сунетул трымбицей, сэ зичець: ‘Абсалом с-а фэкут ымпэрат ла Хеброн!’”
11А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.
11Доуэ суте де оамень дин Иерусалим, каре фусесерэ пофтиць, ау ынсоцит пе Абсалом, ши л-ау ынсоцит ын простия лор фэрэ сэ штие нимик.
12А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, саветника Давидовог, да дође из града свог Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стецаше к Авесалому.
12Пе кынд адучя Абсалом жертфеле, а тримис ын четатя Гило дупэ Ахитофел Гилонитул, сфетникул луй Давид. Унелтиря кэпэта путере ши попорул се ындрепта ын нумэр тот май маре де партя луй Абсалом.
13Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом.
13Чинева а венит ши а дат де штире луй Давид ши а зис: „Инима оаменилор луй Исраел с-а ынторс спре Абсалом.”
14А Давид рече свим слугама својим које беху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.
14Ши Давид а зис тутурор служиторилор луй каре ерау ку ел ла Иерусалим: „Скулаци-вэ сэ фуӂим, кэч ну вом скэпа динаинтя луй Абсалом. Грэбици-вэ де плекаре, алтфел, ну ва ынтырзия сэ не ажунгэ ши ва арунка ненорочиря песте ной ши ва трече четатя прин аскуцишул сабией.”
15А слуге цареве рекоше цару: Шта је год воља цару господару нашем, ево слуга твојих.
15Служиторий ымпэратулуй й-ау зис: „Служиторий тэй вор фаче тот че ва вои домнул ностру, ымпэратул.”
16И отиде цар пешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.
16Ымпэратул а ешит, ши тоатэ каса луй мерӂя дупэ ел, ши а лэсат зече циитоаре пентру паза касей.
17И када отиде цар и сав народ пешице, уставише се на једном месту подалеко.
17Ымпэратул а ешит астфел ши тот попорул ыл урма. Ши с-ау оприт ла чя дин урмэ касэ.
18А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем.
18Тоць служиторий луй, тоць керетиций ши тоць пелетиций ау трекут алэтурь де ел ши тоць гатиций, ын нумэр де шасе суте де оамень, вениць дин Гат дупэ ел, ау трекут ынаинтя ымпэратулуй.
19И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место.
19Ымпэратул а зис луй Итай дин Гат: „Пентру че сэ вий ши ту ку ной? Ынтоарче-те ши рэмый ку ымпэратул, кэч ешть стрэин ши ай фост луат кяр дин цара та.
20Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом.
20Де ерь ай венит, ши азь сэ те фак сэ рэтэчешть ку ной ынкоаче ши ынколо, кынд нич еу ынсумь ну штиу унде мэ дук! Ынтоарче-те ши я ши пе фраций тэй ку тине. Домнул сэ се поарте ку тине ку бунэтате ши крединчошие!”
21А Итај одговори цару и рече: Тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, где буде цар господар мој, било на смрт или на живот, онде ће бити и слуга твој.
21Итай а рэспунс ымпэратулуй ши а зис: „Виу есте Домнул ши виу есте домнул меу, ымпэратул, кэ ын локул унде ва фи домнул меу, ымпэратул, фие ка сэ моарэ, фие ка сэ трэяскэ, аколо ва фи ши робул тэу.”
22Тада рече Давид Итају: А ти ходи. И тако пође Итај Гетејин са свим људима својим и свом децом што беху с њим.
22Давид а зис атунч луй Итай: „Ду-те ши тречь!” Ши Итай дин Гат а трекут ынаинте, ку тоць оамений луй ши тоць копиий каре ерау ку ел.
23И сва земља плакаше гласно и сав народ прелажаше. И тако цар пређе преко потока Кедрона, и сав народ пређе идући к пустињи.
23Тот цинутул плынӂя ши скотя ципете марь ла тречеря ынтрегулуй попор. Ымпэратул а трекут апой ши ел пырыул Кедрон ши тот попорул а апукат пе друмул каре дуче ын пустиу.
24А гле, и Садок беше онде и сви Левити с њим носећи ковчег завета Божијег; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиђе из града.
24Цадок ера ши ел аколо ши, ку ел, тоць левиций, дукынд кивотул легэмынтулуй луй Думнезеу, ши ау ашезат жос кивотул луй Думнезеу, ши Абиатар се суя, ын тимп че тот попорул испрэвя де ешит дин четате.
25И рече цар Садоку: Носи ковчег Божји натраг у град; ако нађем милост пред Господом, Он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим Њега и дом Његов.
25Ымпэратул а зис луй Цадок: „Ду кивотул луй Думнезеу ынапой ын четате. Дакэ вой кэпэта тречере ынаинтя Домнулуй, мэ ва адуче ынапой ши мэ ва фаче сэ вэд кивотул ши локашул луй.
26Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља.
26Дар дакэ ва зиче: ‘Ну-мь плаче де тине’, ятэ-мэ, сэ факэ че ва креде ку мине.”
27Још рече цар Садоку свештенику: Ниси ли ти виделац? Врати се у град с миром, и Ахимас син твој и Јонатан син Авијатаров, два сина ваша с вама.
27Ымпэратул а май зис преотулуй Цадок: „Ынцелеӂь? Ынтоарче-те ын паче ын четате, ку фиул тэу Ахимаац ши ку Ионатан, фиул луй Абиатар, чей дой фий ай воштри.
28Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави.
28Ведець, вой аштепта ын кымпииле пустиулуй пынэ че-мь вор вени вешть дин партя воастрэ.”
29И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим, и осташе онде.
29Астфел, Цадок ши Абиатар ау дус ынапой кивотул луй Думнезеу ла Иерусалим ши ау рэмас аколо.
30А Давид иђаше уз гору маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ, који беше с њим, сваки покривене главе иђаше, и идући плакаше.
30Давид а суит дялул Мэслинилор. Суя плынгынд ши ку капул акоперит ши мерӂя ку пичоареле гоале, ши тоць чей че ерау ку ел шь-ау акоперит ши ей капул ши суяу плынгынд.
31Тада јавише Давиду и рекоше му. Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: Разбиј намеру Ахитофелову, Господе!
31Ау венит ши ау спус луй Давид: „Ахитофел есте ымпреунэ ку Абсалом принтре унелтиторь.” Ши Давид а зис: „Доамне, нимичеште сфатуриле луй Ахитофел!”
32И кад Давид дође наврх горе, где се хтеде поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом.
32Кынд а ажунс Давид пе вырф, унде с-а ынкинат ынаинтя луй Думнезеу, ятэ кэ Хушай, Аркитул, а венит ынаинтя луй, ку хайна сфышиятэ ши капул акоперит ку цэрынэ.
33И рече му Давид: Ако пођеш са мном бићеш ми на теготу.
33Давид й-а зис: „Дакэ вей вени ку мине, ымь вей фи о поварэ.
34Али да се вратиш у град и кажеш Авесалому: Бићу твој слуга царе! Био сам дуго слуга твом оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намеру Ахитофелову.
34Димпотривэ, вей нимичи пентру мине сфатуриле луй Ахитофел дакэ те вей ынтоарче ын четате ши вей зиче луй Абсалом: ‘Ымпэрате, еу вой фи робул тэу; одиниоарэ ам фост робул татэлуй тэу, дар акум сунт робул тэу.’
35И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Шта год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима.
35Преоций Цадок ши Абиатар ну вор фи аколо ку тине? Тот че вей афла дин каса ымпэратулуй спуне преоцилор Цадок ши Абиатар.
36Ето, онде су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте шта год дочујете.
36Ши фииндкэ ей ау аколо ла ей пе чей дой фий ай лор, пе Ахимаац, фиул луй Цадок, ши пе Ионатан, фиул луй Абиатар, прин ей ымь вець тримите тот че вець афла.”
37И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим.
37Хушай, приетенул луй Давид, с-а ынторс дар ын четате. Ши Абсалом а интрат ын Иерусалим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.