2. Самуилова 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.
1Тоате семинцииле луй Исраел ау венит ла Давид, ын Хеброн, ши ау зис: „Ятэ кэ ной сунтем ос дин оаселе тале ши карне дин карня та.
2И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.
2Кяр одиниоарэ, кынд Саул ера ымпэратул ностру, ту повэцуяй ши стрынӂяй пе Исраел. Домнул ць-а зис: ‘Ту вей паште пе попорул Меу Исраел ши вей фи кэпетения луй Исраел.’”
3Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.
3Астфел, тоць бэтрыний луй Исраел ау венит ла ымпэрат, ын Хеброн, ши ымпэратул Давид а фэкут легэмынт ку ей ла Хеброн, ынаинтя Домнулуй. Ши ау унс пе Давид ымпэрат песте Исраел.
4Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.
4Давид ера ын вырстэ де трейзечь де ань кынд с-а фэкут ымпэрат ши а домнит патрузечь де ань.
5У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом.
5Ла Хеброн, а домнит песте Иуда шапте ань ши шасе лунь ши, ла Иерусалим, а домнит трейзечь ши трей де ань песте тот Исраелул ши Иуда.
6А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид.
6Ымпэратул а мерс ку оамений луй асупра Иерусалимулуй ымпотрива иебусицилор, локуиторий цэрий. Ей ау зис луй Давид: „Сэ ну интри аич, кэч ши орбий, ши олоӂий ци се вор ымпотриви!” Прин ачаста вояу сэ спунэ кэ Давид ну ва интра ку ничун кип аич.
7Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
7Дар Давид а пус мына пе четэцуя Сионулуй: ачаста есте четатя луй Давид.
8Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу.
8Давид зисесе ын зиуа ачея: „Орьчине ва бате пе иебусиць сэ арунче ын канал пе шкьопий ши пе орбий ачея каре сунт врэжмаший луй Давид.” Де ачея се зиче: „Орбул ши шкьопул сэ ну интре ын Каса Домнулуй.”
9И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.
9Давид с-а ашезат ын четэцуе, пе каре а нумит-о четатя луй Давид. А фэкут ынтэритурь де жур ымпрежур, ын афарэ ши ынэунтрул луй Мило.
10И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим.
10Давид ажунӂя тот май маре ши Домнул Думнезеул оштирилор ера ку ел.
11И Харим цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду.
11Хирам, ымпэратул Тирулуй, а тримис соль луй Давид ши лемн де чедру ши тымпларь ши чоплиторь де пятрэ, каре ау зидит о касэ луй Давид.
12И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља.
12Давид а куноскут кэ Домнул ыл ынтэря ка ымпэрат ал луй Исраел ши кэ-й ридика ымпэрэция дин причина попорулуй Сэу, Исраел.
13И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.
13Давид шь-а май луат циитоаре ши невесте дин Иерусалим дупэ че а венит дин Хеброн ши и с-ау нэскут ярэшь фий ши фийче.
14И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломун,
14Ятэ нумеле челор че и с-ау нэскут ла Иерусалим: Шамуа, Шобаб, Натан, Соломон,
15и Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,
15Ибхар, Елишуа, Нефег, Иафиа,
16и Елисама и Елијада и Елифалет.
16Елишама, Елиада ши Елифелет.
17А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.
17Филистений ау афлат кэ Давид фусесе унс ымпэрат песте Исраел ши с-ау суит тоць сэ-л кауте. Давид, кэруя и с-а дат де штире, с-а коборыт ын четэцуе.
18И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
18Филистений ау венит ши с-ау рэспындит ын валя Рефаим.
19Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.
19Давид а ынтребат пе Домнул: „Сэ мэ суй ымпотрива филистенилор? Ый вей да ын мыниле меле?” Ши Домнул а зис луй Давид: „Суе-те, кэч вой да пе филистень ын мыниле тале.”
20Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их онде, и рече: Продре Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно место Вал-Ферасим.
20Давид а венит ла Баал-Перацим, унде й-а бэтут. Апой а зис: „Домнул а рисипит пе врэжмаший мей динаинтя мя, ка ниште апе каре се руп.” Де ачея с-а дат локулуй ачелуя нумеле Баал-Перацим.
21И оставише онде лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.
21Ей шь-ау лэсат идолий аколо ши Давид ши оамений луй й-ау луат.
22И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини рафајској.
22Филистений с-ау суит дин ноу ши с-ау рэспындит ын валя Рефаим.
23И Давид упита Господа, који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.
23Давид а ынтребат пе Домнул. Ши Домнул а зис: „Сэ ну те суй, чи я-й пе ла спате ши мерӂь асупра лор ын дрептул дузилор.
24Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску филистејску.
24Кынд вей аузи ун вует де пашь ын вырфуриле дузилор, атунч сэ те грэбешть, кэч Домнул мерӂе ынаинтя та, ка сэ батэ оштиря филистенилор.”
25И Давид учини тако како му заповеди Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.
25Давид а фэкут кум ый порунчисе Домнул ши а бэтут пе филистень де ла Геба пынэ ла Гезер.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.