2. Самуилова 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И рече Давид: Има ли јоште ко да је остао од дома Сауловог? Да му учиним милост ради Јонатана.
1Давид а зис: „А май рэмас чинева дин каса луй Саул, ка сэ-й фак бине дин причина луй Ионатан?”
2А беше један слуга дома Сауловог, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој.
2Ера ун служитор дин каса луй Саул, нумит Циба, пе каре л-ау адус ла Давид. Ымпэратул й-а зис: „Ту ешть Циба?” Ши ел а рэспунс: „Робул тэу, да!”
3А цар рече: Има ли јоште ко од дома Сауловог да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу.
3Ымпэратул а зис: „Ну май есте нимень дин каса луй Саул, ка сэ мэ порт ку ел ку о бунэтате ка бунэтатя луй Думнезеу?” Ши Циба а рэспунс ымпэратулуй: „Май есте ун фиу ал луй Ионатан, олог де пичоаре.”
4И рече му цар: Где је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира сина Амиловог у Лодевару.
4Ымпэратул а зис: „Унде есте?” Ши Циба а рэспунс ымпэратулуй: „Есте ын каса луй Макир, фиул луй Амиел, ла Лодебар.”
5Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амиловог.
5Ымпэратул Давид л-а тримис сэ-л я дин каса луй Макир, фиул луй Амиел, дин Лодебар.
6А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Сауловог, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твог.
6Ши Мефибошет, фиул луй Ионатан, фиул луй Саул, а венит ла Давид, а кэзут ку фаца ла пэмынт ши с-а ынкинат. Давид а зис: „Мефибошет!” Ши ел а рэспунс: „Ятэ робул тэу!”
7А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твог, даћу ти натраг све њиве Саула оца твог; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.
7Давид й-а зис: „Ну те теме, кэч вряу сэ-ць фак бине дин причина татэлуй тэу Ионатан. Ыць вой да ынапой тоате пэмынтуриле татэлуй тэу Саул, ши вей мынка тотдяуна ла маса мя.”
8А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртвог пса као што сам ја?
8Ел с-а ынкинат ши а зис: „Чине есте робул тэу, ка сэ те уйць ла ун кыне морт ка мине?”
9И цар дозва Сиву слугу Сауловог, и рече му: Шта је год било Саулово и свега дома његовог, дао сам сину твог господара.
9Ымпэратул а кемат пе Циба, службашул луй Саул, ши й-а зис: „Дау фиулуй стэпынулуй тэу тот че ера ал луй Саул ши тот че авя тоатэ каса луй.
10Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твог има хлеб да једе; али Мефивостеј син господара твог јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.
10Ту сэ лукрезь пэмынтуриле пентру ел, ту, фиий тэй ши робий тэй, ши сэ стрынӂь роаделе, ка фиул стэпынулуй тэу сэ айбэ пыне де мынкаре, ши Мефибошет, фиул стэпынулуй тэу, ва мынка тотдяуна ла маса мя.” Ши Циба авя чинчспрезече фий ши доуэзечь де робь.
11И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповедио слузи свом, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.
11Ел а зис ымпэратулуй: „Робул тэу ва фаче тот че порунчеште ымпэратул, домнул меу, робулуй сэу.” Ши Мефибошет а мынкат ла маса луй Давид, ка унул дин фиий ымпэратулуй.
12А Мефивостеј имаше малог сина, коме име беше Миха; а сви који живљаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве.
12Мефибошет авя ун фиу мик, нумит Мика, ши тоць чей че локуяу ын каса луй Циба ерау робий луй Мефибошет.
13А Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевим столом, а беше хром на обе ноге.
13Мефибошет локуя ла Иерусалим, кэч мынка тотдяуна ла маса ымпэратулуй. Ел ера олог де амындоуэ пичоареле.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.