2. Самуилова 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И би глад за времена Давидовог три године заредом. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: То је са Саула и с дома његовог крвничког, што погуби Гаваоњане.
1Пе время луй Давид, а фост о фоамете каре а цинут трей ань. Давид а ынтребат пе Домнул, ши Домнул а зис: „Дин причина луй Саул ши а касей луй сынӂероасе, пентру кэ а учис пе габаониць есте фоаметя ачаста.”
2Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не беху од синова Израиљевих, него остатак од Амореја, којима се беху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.
2Ымпэратул а кемат пе габаониць сэ ле ворбяскэ. (Габаониций ну ерау динтре копиий луй Исраел, чи ерау о рэмэшицэ а аморицилор; копиий луй Исраел се легасерэ фацэ де ей ку ун журэмынт, ши тотушь Саул воисе сэ-й учидэ, ын рывна луй пентру копиий луй Исраел ши Иуда.)
3И рече Давид Гаваоњанима: Шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње?
3Давид а зис габаоницилор: „Че пот фаче еу пентру вой ши ку че сэ фак испэшире, ка сэ бинекувынтаць моштениря Домнулуй?”
4А Гаваоњани му рекоше: Не тражимо ни сребро ни злато од Саула или од дома његовог, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: Шта дакле велите да вам учиним?
4Габаониций й-ау рэспунс: „Ну воим нич арӂинт, нич аур де ла Саул ши де ла каса луй ши нич ну есте тряба ноастрэ сэ оморым пе чинева дин Исраел.” Ши ымпэратул а зис: „Че воиць дар сэ вэ фак?”
5Тада рекоше цару: Ко нас је потро и радио да нас истреби, да нас не буде нигде у међама Израиљевим,
5Ей ау рэспунс ымпэратулуй: „Фииндкэ омул ачела не-а слэбит ши ышь пусесе де гынд сэ не нимичяскэ, пентру ка сэ не факэ сэ перим дин тот цинутул луй Исраел,
6од његових синова нека нам се да седам људи да их обесимо Господу у Гаваји Саула изабраника Господњег. И рече цар: Ја ћу дати.
6сэ ни се дя шапте бэрбаць дин фиий луй ши-й вом спынзура ынаинтя Домнулуй, ла Гибея луй Саул, алесул Домнулуй.” Ши ымпэратул а зис: „Ви-й вой да.”
7Али цар поштеде Мефивостеја сина Јонатана сина Сауловог ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловим.
7Ымпэратул а круцат пе Мефибошет, фиул луй Ионатан, фиул луй Саул, пентру журэмынтул пе каре-л фэкусерэ ынтре ей, ынаинтя Домнулуй, Давид ши Ионатан, фиул луй Саул.
8И узе цар два сина Ресфе, кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина.
8Дар ымпэратул а луат пе чей дой фий пе каре-й нэскусе луй Саул Рицпа, фата луй Аия, ши ануме: Армони ши Мефибошет, ши пе чей чинч фий пе каре-й нэскусе Мераб, фата луй Саул, луй Адриел дин Мехола, фиул луй Барзилай;
9И даде их у руке Гаваоњанима, а они их обесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првих дана жетве, у почетку јечмене жетве.
9й-а дат ын мыниле габаоницилор, каре й-ау спынзурат пе мунте, ынаинтя Домнулуй. Тоць чей шапте ау перит ымпреунэ; ау фост оморыць ын челе динтый зиле але сечератулуй, ла ынчепутул сечератулуй орзурилор.
10А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и простре по стени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не даде птицама небеским да падају на њих дању ни зверима пољским ноћу.
10Рицпа, фата луй Аия, а луат ун сак ши л-а ынтинс суб еа, песте стынкэ, де ла ынчепутул сечератулуй пынэ кынд а кэзут песте ей плоае дин чер, ши а оприт пэсэриле черулуй сэ се апропие де ей ын тимпул зилей ши фяреле кымпулуй, ын тимпул нопций.
11И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова.
11Ау ынштиинцат пе Давид деспре че фэкусе Рицпа, фата луй Аия, циитоаря луй Саул.
12И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његовог од грађана у Јавису Галадовом, који их беху украли с улице вет-санске, где их обесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји.
12Ши Давид с-а дус ши а луат оаселе луй Саул ши оаселе фиулуй сэу Ионатан де ла локуиторий дин Иабесул Галаадулуй, каре ле луасерэ дин пяца Бет-Шан, унде ый спынзурасерэ филистений кынд ау бэтут пе Саул ла Гилбоа.
13И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његовог, па скупише и кости обешених.
13А луат де аколо оаселе луй Саул ши оаселе фиулуй сэу Ионатан ши с-ау стрынс ши оаселе челор че фусесерэ спынзураць.
14И погребоше их с костима Сауловим и Јонатана сина његовог у земљи Венијаминовој у Сили, у гробу Киса оца његовог, и учинише све како заповеди цар. Тако се после тога умилостиви Господ земљи.
14Ау ынгропат оаселе луй Саул ши але фиулуй сэу Ионатан ын цара луй Бениамин, ла Цела, ын мормынтул луй Кис, татэл луй Саул. Ши ау фэкут тот че порунчисе ымпэратул. Дупэ ачея, Думнезеу а фост потолит фацэ де царэ.
15И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и тукоше се с Филистејима тако да Давид суста.
15Филистений ау порнит ярэшь ку рэзбой ымпотрива луй Исраел. Давид с-а коборыт ку служиторий луй ши а луптат ымпотрива филистенилор. Давид ера обосит.
16Тада Јесви-Венов, који беше од синова Рафајевих, и у копљу му беше триста сикала бронзе, и имаше ново оружје, хтеде да убије Давида.
16Ши Ишби-Беноб, унул дин копиий луй Рафа, а воит сэ омоаре пе Давид; авя о сулицэ ын греутате де трей суте де сикли де арамэ ши ера ынчинс ку о сабие ноуэ.
17Али му поможе Ависај, син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: Нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видело Израиљево.
17Абишай, фиул Церуей, а венит ын ажуторул луй Давид, а ловит пе филистян ши л-а оморыт. Атунч, оамений луй Давид й-ау журат зикынд: „Сэ ну май еши ку ной ла луптэ, ка сэ ну стинӂь лумина луй Исраел.”
18После тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који беше од синова Рафајевих.
18Дупэ ачея, а май фост о бэтэлие ла Гоб ку филистений. Атунч, Сибекай, Хушатитул, а оморыт пе Саф, каре ера унул дин копиий луй Рафа.
19И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан, син Јаре-Орегимов Витлејемац, уби брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило.
19А май фост о бэтэлие ла Гоб ку филистений. Ши Елханан, фиул луй Иааре-Орегим дин Бетлеем, а оморыт пе Голиат дин Гат, каре авя о сулицэ ал кэрей мынер ера ка сулул де цесут.
20И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он беше такође рода Рафајевог.
20А май фост о бэтэлие ла Гат. Аколо ера ун ом де статурэ ыналтэ, каре авя шасе деӂете ла фиекаре мынэ ши ла фиекаре пичор, ын тотал доуэзечь ши патру, ши каре се трэӂя тот дин Рафа.
21И ружаше Израиља те га уби Јонатан, син Саме, брата Давидовог.
21Ел а батжокорит пе Исраел, ши Ионатан, фиул луй Шимея, фрателе луй Давид, л-а оморыт.
22Та четворица беху синови истог Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових.
22Ачешть патру оамень ерау копиий луй Рафа нэскуць ла Гат. Ау перит учишь де мына луй Давид ши де мына служиторилор луй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.