2. Петрова 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:
1Симон Петру, роб ши апостол ал луй Исус Христос, кэтре чей че ау кэпэтат о крединцэ де ачелашь прец ку а ноастрэ, прин дрептатя Думнезеулуй ши Мынтуиторулуй ностру Исус Христос:
2Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.
2Харул ши пачя сэ вэ фие ынмулците прин куноаштеря луй Думнезеу ши а Домнулуй ностру Исус Христос!
3Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,
3Думнезеяска Луй путере не-а дэруит тот че привеште вяца ши евлавия, прин куноаштеря Челуй че не-а кемат прин слава ши путеря Луй,
4кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.
4прин каре Ел не-а дат фэгэдуинцеле Луй неспус де марь ши скумпе, ка прин еле сэ вэ фачець пэрташь фирий думнезеешть, дупэ че аць фуӂит де стрикэчуня каре есте ын луме прин пофте.
5И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,
5Де ачея, даци-вэ ши вой тоате силинцеле ка сэ униць ку крединца воастрэ фапта; ку фапта, куноштинца;
6а у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
6ку куноштинца, ынфрынаря; ку ынфрынаря, рэбдаря; ку рэбдаря, евлавия;
7а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
7ку евлавия, драгостя де фраць; ку драгостя де фраць, юбиря де оамень.
8Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.
8Кэч, дакэ авець дин белшуг ачесте лукрурь ын вой, еле ну вэ вор лэса сэ фиць нич ленешь, нич неродиторь ын чея че привеште деплина куноштинцэ а Домнулуй ностру Исус Христос.
9А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.
9Дар чине ну аре ачесте лукрурь есте орб, умблэ ку окий ынкишь ши а уйтат кэ а фост курэцит де векиле луй пэкате.
10Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;
10Де ачея, фрацилор, кэутаць ку атыт май мулт сэ вэ ынтэриць кемаря ши алеӂеря воастрэ, кэч, дакэ фачець лукрул ачеста, ну вець алунека ничодатэ.
11јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.
11Ын адевэр, ын кипул ачеста ви се ва да дин белшуг интраре ын Ымпэрэция вешникэ а Домнулуй ши Мынтуиторулуй ностру Исус Христос.
12Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;
12Де ачея вой фи гата сэ вэ адук тотдяуна аминте де лукруриле ачестя, мэкар кэ ле штиць ши сунтець тарь ын адевэрул пе каре-л авець.
13јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,
13Дар сокотеск кэ есте дрепт, кыт вой май фи ын кортул ачеста, сэ вэ цин трежь адукынду-вэ аминте,
14знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.
14кэч штиу кэ дезбрэкаря де кортул меу ва вени деодатэ, дупэ кум мь-а арэтат Домнул ностру Исус Христос.
15А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог.
15Ымь вой да остеняла дар ка, ши дупэ моартя мя, сэ вэ путець адуче тотдяуна аминте де ачесте лукрурь.
16Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.
16Ын адевэр, в-ам фэкут куноскуте путеря ши вениря Домнулуй ностру Исус Христос ну ынтемеинду-не пе ниште басме мештешуӂит алкэтуите, чи ка уний каре ам вэзут ной ыншине, ку окий ноштри, мэриря Луй.
17Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.
17Кэч Ел а примит де ла Думнезеу Татэл чинсте ши славэ, атунч кынд, дин слава минунатэ, с-а аузит дясупра Луй ун глас каре зичя: „Ачеста есте Фиул Меу пряюбит, ын каре Ымь гэсеск плэчеря.”
18И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.
18Ши ной ыншине ам аузит ачест глас венинд дин чер, кынд ерам ку Ел пе мунтеле чел сфынт.
19И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.
19Ши авем кувынтул пророчией фэкут ши май таре, ла каре бине фачець кэ луаць аминте, ка ла о луминэ каре стрэлучеште ынтр-ун лок ынтунекос, пынэ се ва крэпа де зиуэ ши ва рэсэри лучяфэрул де диминяцэ ын инимиле воастре.
20И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;
20Фииндкэ, май ынтый де тоате, сэ штиць кэ ничо пророчие дин Скриптурэ ну се тылкуеште сингурэ.
21јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.
21Кэч ничо пророчие н-а фост адусэ прин воя омулуй; чи оамений ау ворбит де ла Думнезеу, мынаць де Духул Сфынт.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.