Дела апостолска 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
1Kana kulno Cäsareani nganana wonti, tala nunkani Kornelius, nau juljaia kapara nganana wonti, tanana tanali dikai Italia wolarani;
2Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
2Nau talku ja Godandru japali nganana wonti nunkani pungalanto, nulu kana wolarani kalumiltjamiltjarina marapu jinkina wonti, ja milingeru Godani ngatjina wonti.
3он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
3Nulu mudlamalkali talku najina wonti, ditji kunarkuni Godaia angela nunkangu wokaranani ja jatanani: „Korneliusujai!“
4А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
4Nulu nina ngurutalpana najina wonti, ja japali pantjina wonti, ja jatana wonti: „Mina nganai, Kaparajai?“ Nau nunkangu jatana wonti: „Jinkani ngatjini ja jinkani kalumiltjamiltjarini Godaia ngundranani tarana warai.
5и сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
5Ja karari materi jinpau Joppia, tanali karkananto Simon, nina tanali dikai Petrus;
6Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
6Nau Simon tala ngankinganietjani tidnapalara ngamai, nulu punga panto pirna dirkalani ngamalkai; nau jinkangu jatala nganai, mina jundru ngankananto.“
7И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
7Nau angela, Korneliungu matja jatana, kutingana warai, nulu karkana wonti nunkani pungaia mili mandru ja mardakirraetja kulno, nau Godandru japali, tanangundru, tana nunkangu wonki ngamana wonti;
8и казавши им све посла их у Јопу.
8Ja nulu tanangu pratjana matja kaukaubana, nulu tanana Joppia jinpana wonti.
9А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
9Ditji kulnuni, tana paltuni ngananani ja ngurani karakara wokaranani, Petrus pungaia mangatandraia tarana wonti ngatjila todani.
10И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
10Nau mauali pantjina wonti, ja ngantjana wonti palpa tajila; tanali nunkangu palpa wajina, nau ngaramarlarina wonti.
11и виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
11Ja nulu pariwilpa piririnani najina wonti, ja nunkangu ngarinani koko kulno, kati pirna jeribaka buru mandrumandruni ngurunguru, nani mitani ngarilkanani.
12у коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
12Nunkangupini parana wonti mitaia nganti pratjana tidna mandrumandrunto ja nganti jampa ja tjutju ja ngaranala paia.
13И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
13Ja ngaiala kulno nunkangu pantjina wonti: „Petrujai, terkala tarau, nandrau ja tajiau!“
14А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
14Petrus jatana wonti: „A‐ai, Kaparajai! ngangau ngato wata pota kulno jampa ja murumuru tajina warai.“
15И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
15Ja nakaldra ngaiala nunkangu pantjina wonti, pota mandrulani: „Mina Godali kulirkana warai, ninapara jundru wata murumuru patau!“
16И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
16Jenia pota parkulu pantjina wonti; ja nakaldra naupini koko pariwilpani taralkana tikana wonti.
17А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
17Petrus munta ko nganana wonti, mina nulupini mudlamalkali, nulu matja najina, wondrai kara; mai, tana materi, Korneliusulu matja jinpana, ja Simonani punga matja jakalkingana, manani terkana wonti,
18и зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
18Karkana wonti ja jakalkana wonti, Simon, nina tanali dikai Petrus, nunkangupini pungani tidnapalara ngamai kara.
19А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
19Petrulu nunkangupini mudlamalkandru ngundranani, Jaolo nunkangu jatana wonti: „Mai, materi parkululali jidna wontiai;
20него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
20Terkala tarau ja ngariau, ja tanangunto palkau, ja wata mangangankau, ngangau ngato tanana jinpana warai.“
21А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
21Petrus materaia matja ngarina, tanana Korneliusulu nunkangu jinpala wiri, nau jatana wonti: „Mai, ngani nauja nganai, ninaia jura wontila wapaia; minandru jura ninkida wokarana warai?“
22А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
22Tana jatana wonti: „Kornelius, juljaia kaparali, kana talku ja Godangundru japali, nina Juda kana wolarali pirna ngundrai, jirijiribani jaura angela kulikirindru manila wiri, jidna nunkani pungaia karkananto, jinkangundru jaura ngarala.“
23Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
23Nulu tanana karkana wonti wirinanto, ja nulu tanana ngamalkana wonti. Ditji kulnuni Petrus jiritjina wonti, ja tanangu jela palkana wonti, ja ngatata palpa Joppendru nunkangu jela wapana wonti.
24И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
24Ja ditji kulnuni tana Cäsareani wokarana wonti. Korneliusulu ja nunkani nguralali ja kamaneli ngura kulnulali, tanana nulu mapana wonti, tanangu kalkana wonti.
25А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
25Jendranguta Petrus wirinani, Kornelius nunkangu mandurina wonti, ja nunkangu tidnani woraterina wonti, ja ngatjina wonti.
26И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
26Petrulu nina terkibala tarana wonti ja jatana wonti: „Terkakala taramai, ngani bakana kana nganai.“
27И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
27Ja nulupudla manju ngankamalina, nau wirina wonti, ja marapu mankamankana wonti, tana matja jurborina.
28И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
28Ja nau tanangu jatana wonti: „Jura milkila, worderu Juda kanani wata manuni kurala wapaia tulani ngankamalinanto kara, wirinanto kara; windri Godali ngakangu wondrala wiri, wata kana kulno wokawaka kara murumuru kara dikananto.
29зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
29Jendrangundruja ngani wata delkila wiri wokarala, ngana karkanani. Jeruja ngato jakalkai, minandru jura ngana karkala wiri.“
30И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
30Ja Kornelius jatana wonti: „Ditji mandrumandruni ngopera, nunkangupini ditjielu karari, ngani milja ngamana warai; ja ditji kunarkuni ngani ngatjila wiri pungani ngakanani. Ja mai, kana kulnujeli kati kintjalkurujeli ngakangu terkala wiri,
31и рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
31Ja nau jatala wiri: «Godali jinkani ngatjini ngarana warai, ja jinkani kalumiltjamiltjarinandru jinkini Nulia ngundrana warai.
32Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
32Joppia jinpau, ja karkau Simon, nina tanali dikai Petrus; nau Simon tala ngankinganietjaia pungani, panto pirna dirkalani, tidnapalara ngamai.»
33Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
33Nurujeli ngato jinkangu jinpala wiri, ja jundru ngumu ngankana warai, jidni wokarala. Karari ngaiani pratjana Godani ngamai, pratjana ngarala, mina Godali jinkangu jirijiribala wiri.“ (Dakani jaura Jesu tepi terkakani ditji mandrulani.)
34А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
34Petrus mana wilparina wonti ja jatana wonti: „Ngato morlalu ngujamala wapaia, Godali wata kana mudla ngundrai,
35него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
35A‐ai, warle kana wolara pratjanani nunkangundru japali nganai, ja talkula ngankai, nina Nulia patai.
36Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
36Jura ngujamai ninaia jaura, ninapini Nulia Israel ngatamurani jinpana wonti, worderu Nulia Jesungu Christungundru murla kaukaubana wonti; Naupini warupotuja Kapara nganai.
37Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
37Ninapini jaura, nauja Judaiani paruparu pantjinala, ja Galilaiani woninala, nunkangupini multibanilani ngadani, nina Johannili kaukaubana wonti:
38Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
38Jesus Nazarethalandru, worderu Godali nina Jaolali kulikirieli ja ngurulali wiribana wonti, Nauja wirarina wonti ja ngumu ngankana wonti, ja pratjana tepi ngankana wonti, tanana kutjieli jupanani; ngangau Goda nunkangunto nganana wonti.
39И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
39Ja ngaiani tinkari ngankanietja pratjanandru nganai, mina Nulia ngankanala Judaia mitani ja Jerusalemingu. Ninaia tanali nari ngankana wonti, ja pitani warukijiribana wonti.
40Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
40Ninapini Godali ditji parkulani jiritjibana wonti, ja ninaia wondralkana wonti.
41не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
41Wata kana wolara pratjanani, a‐ai, windri ngaianingu tinkari ngankanietjani, ngaianina Godali kalkalkanala, ngaiani nunkangu jela tajina wonti ja tapana wonti, Nauja narindru matja jiritjina. (Dakani jaura Jaolaia ditji mandrulani.)
42И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
42Ja Nulia ngaianingu jirijiribana wonti, kana wolarani kaukaubananto, ja tinkari ngankananto: Ninaia Godali ngankana wonti kalala kuranietja tepia ja naria.
43За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
43Nunkangundru Propheta pratjanali tinkari ngankai, nunkani talandru warupotujeli, tana nunkangu morlalu ngundrai, madlentjaia kalinganila manila nganai.“
44А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
44Petrus tananapini jaura jatanani, Jaola kulikiri tanangu pratjanani ngarina wonti, tanali jaura ngaranani.
45И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
45Ja karu walila, tana morlalu ngundrana wonti, tana Petrungunto wokarana warai, pirna ngaruparana wonti, ngangau bakana kana koni Jaola kulikiri nangana warai.
46Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
46Ngangau tanali tanana tali ngurujeli kaukaubanani ja Goda jurakokanani ngarana wonti. Ja Petrulu kalabana wonti:
47Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
47„Kulnujeli ngapa ngandrawalkala nganai, tananaia wata multibananto, ngangau tanali Jaola kulikiri manina warai ngaianingu jeribaka?“
48И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
48Ja nulu jirijiribana wonti tanana multibala Kaparaia talani. Tana nunkangu ngatjina wonti, nau ditji palpa naka ngamananto.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.