Дела апостолска 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
1Nunkangupini miljarani Herodilu mitaia Kaparali mili wolarandru palpani mara kurana wonti, tanana jupala.
2И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
2Nulu jirijiribana wonti, tanali Jakobus, Johannini neji, mardakirrali nari ngankananto.
3И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),
3Ja nulu najina, Juda kanali jenia ngantjanani, nulu morla ngankana wonti, ja bakana Petrus patana wonti. Jendranguta pulkurutjeribanibuka pani ditji nganana wonti.
4ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
4Nulu nina matja patana, nulu nina kanjangari pungani widmana wonti, ja nulu nina pota mandrumandru mitaia kaparaia mili mandrumandruni jinkina wenti, tanali nina najinajibananto, ngangau nulu ngundrana wonti nina Passani ngadani kana wolarani wondralkala.
5И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
5Tanali Petrus kanjangari pungani najinajibana wonti; ja mili wolarali milingeru wonki nunkangundru Godani ngatjina wonti.
6А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
6Herodieli jertapaterinani nina wondralkala, nunkangupini tinkani Petrus mukaturarana wonti mitaia kaparaia mili mandruni terti, kanjangari mandrujeli dupudupu, ja najinajibanietja manani palarani kanjangari punga ngamalkana wonti.
7И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.
7Ja mai, Kaparaia angela kulno karakararina wonti, ja praitji kanjangari pungani mintjina wonti: Nulu Petrungu pankitiri nandranandrana wonti, nina jiritjibana wonti ja jatana wonti: „Nurujeli jiritjiau!“ Ja kanjangari nunkani marandru purina wonti.
8А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
8Ja angela nunkangu jatana wonti: „Ngampiau, ja tidnaputa jinkani widmateriau;“ ja nulu jeruja ngankana wonti. Ja nau nunkangu jatana wonti: „Kati pirna jinkani jurkamateriau, ja ngakangu karipateriau.“
9И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.
9Ja nau dunkana wonti, ja nunkangu karipaterina wonti, ja ko nganana wonti, jenia kantji nganai, mina angelandru pantjiai, a‐ai, nulu ngundrana wonti, nulu mudlamalka najiai.
10А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
10Pudla najinajibanietja ngoperalani ja mandrunila matja wiringana, pudla marda manani wokarana wonti, nulu nguraia padakai, naupini munta pudlangu piririna wonti; ja pudla dunkana wonti ja paltuwirdi kulno wapana wonti, ja nurujeli angela nunkangundru danina wonti.
11И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.
11Ja Petrus matja tjuruwilparina, nau jatana wonti: „Karari ngani morlalu milkila, Kaparali angela nunkani jinpana warai, ja ngana kulkana warai Herodes marandru ja Juda kana wolaraia kalkaterina pratjanandru.“
12И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
12Nulu jenia matja ngujamana, nau Marianankani, Johannini ngandria, nina tanali dikai Markus, pungani wokarana wonti, woderi marapu mapaterina wonti ngatjila.
13А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.
13Petrulu manaia pirnani manani nandranandranani, mili widla, tala nankani Rhote, wokarana wonti ngarala.
14И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
14Ja nandru Petruni ngaiala ngujamana, nandru mankinandru mana wata walto ngankana wonti, a‐ai, nani wirina mindrina wonti ja kaukaubana wonti, Petrus manani terkala wapaia.
15А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.
15Tanali nankangu jatana wonti: „Jidni jirijiri nganai;“ Nandru morlalu kurana wonti, jenia jeruja nganai. Tana jatana wonti: „Jenia angela nunkani nganai.“
16А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.
16Petrulu milingeru nandranandrana wonti. Tanali matja walto ngankana, tanali nina najina wonti ja pirna ngaruparana wonti.
17А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.
17Nulu tanana marali daudauana wonti tana ngapurinanto, ja tanangu kaukaubana wonti, worderu Kaparali nina kanjangari pungandru dunkalkana warai. Ja nau jatana wonti: „Jenia Jakobungu ja ngatata worangu kaukaubanimai.“ Ja nau dunkana wonti ja piri kulnuja wapana wonti.
18А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.
18Matja ditjirinani, tana juljaia mili wata ngalje ngaratutututu ngana wonti, mina Petrungu pantjina warai.
19А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
19Herodili nina matja wontina ja wata mankamankana, nulu najinajibanietjani kalala kurana wonti, ja jirijiribana wonti tanana wapalkala naria. Ja nau Judaiandru Cäsareaja ngarina wonti, ja naka ngamana wonti.
20Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.
20Herodes Tyrusalani ja Sydonalani tiririna wonti; tana kulnukulnuni mapaterina wonti nunkangu, ja tanali mitaia kaparaia poto ngamalkijiribanietja Blastus matja karkarkana, tana murla ngatjina wonti, ngangau tanani mitali nunkani buka mitaia kaparaia mitandru tajina wonti.
21А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;
21Ditji kulnuni, nina nulu matja kurana, Herodili mitaia kaparaia kati widmaterina wonti, ja nau jaura pirini ngamana ngarina wonti, ja nulu kana wolaraia mudlani jaura kaukaubana wonti tanangu.
22а народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.
22Kana wolarali nunkangu karkana wonti: „Naupini Godaia ngaiala nganai, ja wata kanaia!“
23Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
23Ja nurujeli nina Kaparaia angelali nandrana wonti, ngangau nulu wata Godani pirna ngundrana wonti; ja miriwirieli nina tajina wonti, ja nau palina wonti.
24А реч Божија растијаше и множаше се.
24Godaia jaura punkana wonti ja marurina wonti.
25А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.
25Barnabas ja Saulus Jerusalemingundru tikana wonti, pudlani ngankana matja mudana, ja pudlali bakana Johannes, nina tanali dikai Marcus, manina kurana wonti.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.