Дела апостолска 12

1У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.

2И погуби Јакова брата Јовановог мачем.

3И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),

4ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.

5И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.

6А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.

7И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.

8А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.

9И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.

10А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.

11И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.

12И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.

13А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.

14И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.

15А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.

16А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.

17А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.

18А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.

19А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.

20Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.

21А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;

22а народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.

23Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.

24А реч Божија растијаше и множаше се.

25А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.