Дела апостолска 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
1Некоторые, пришедшие из Иудеи, учили братьев: если не обрежетесь по обряду Моисееву, не можете спастись.
2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
2Когда же произошло разногласие и немалое состязание у Павла и Варнавы с ними, то положили Павлу и Варнаве и некоторым другим из них отправиться по сему делу к Апостолам и пресвитерам в Иерусалим
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
3Итак, быв провожены церковью, они проходили Финикию и Самарию, рассказывая об обращении язычников, и производили радость великую во всех братиях.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
4По прибытии же в Иерусалим они были приняты церковью, Апостолами и пресвитерами, и возвестили все, что Бог сотворил с ними и как отверз дверь веры язычникам.
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
5Тогда восстали некоторые из фарисейской ереси уверовавшие и говорили, что должно обрезывать язычников и заповедывать соблюдать закон Моисеев.
6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
6Апостолы и пресвитеры собрались для рассмотрения сего дела.
7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
7По долгом рассуждении Петр, встав, сказал им: мужи братия! вы знаете, что Бог от дней первых избрал из нас меня, чтобы из уст моих язычники услышали слово Евангелия и уверовали;
8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
8и Сердцеведец Бог дал им свидетельство, даровав им Духа Святаго, как и нам;
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
9и не положил никакого различия между нами и ими, верою очистив сердца их.
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
10Что же вы ныне искушаете Бога, желая возложить на выи учеников иго, которого не могли понести ни отцы наши, ни мы?
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
11Но мы веруем, что благодатию Господа Иисуса Христа спасемся, как и они.
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
12Тогда умолкло все собрание и слушало Варнаву и Павла, рассказывавших, какие знамения и чудеса сотворил Бог через них среди язычников.
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
13После же того, как они умолкли, начал речь Иаков и сказал: мужи братия! послушайте меня.
14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
14Симон изъяснил, как Бог первоначально призрел на язычников, чтобы составить из них народ во имя Свое.
15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
15И с сим согласны слова пророков, как написано:
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
16Потом обращусь и воссоздам скинию Давидову падшую, и то, что в ней разрушено, воссоздам, и исправлю ее,
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
17чтобы взыскали Господа прочие человеки и все народы, между которыми возвестится имя Мое, говорит Господь, творящий все сие.
18Богу су позната од постања света сва дела Његова;
18Ведомы Богу от вечности все дела Его.
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
19Посему я полагаю не затруднять обращающихся к Богу из язычников,
20него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
20а написать им, чтобы они воздерживались от оскверненного идолами, от блуда, удавленины и крови и чтобы не делали другим того, чего не хотят себе.
21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
21Ибо закон Моисеев от древних родов по всем городам имеет проповедующих его и читается в синагогах каждую субботу.
22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
22Тогда Апостолы и пресвитеры со всею церковью рассудили, избрав из среды себя мужей, послать их в Антиохию с Павлом и Варнавою, именно: Иуду, прозываемого Варсавою, и Силу, мужей, начальствующих между братиями,
23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
23написав и вручив им следующее: “Апостолы и пресвитеры и братия - находящимся в Антиохии, Сирии и Киликии братиям из язычников: радоваться.
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
24Поелику мы услышали, что некоторые, вышедшие от нас, смутили вас своими речами и поколебали ваши души, говоря, что должно обрезываться и соблюдать закон, чего мы им не поручали,
25зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
25то мы, собравшись, единодушно рассудили, избрав мужей, послать их к вам с возлюбленными нашими Варнавою и Павлом,
26с људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
26человеками, предавшими души свои за имя Господа нашего Иисуса Христа.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
27Итак мы послали Иуду и Силу, которые изъяснят вам то же и словесно.
28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
28Ибо угодно Святому Духу и нам не возлагать на вас никакого бремени более, кроме сего необходимого:
29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
29воздерживаться от идоложертвенного, и крови, и удавленины, и блуда, и не делать другим того, чего себе не хотите. Соблюдая сие, хорошо сделаете. Будьте здравы”.
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
30Итак, отправленные пришли в Антиохию и, собрав людей, вручили письмо.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
31Они же, прочитав, возрадовались о сем наставлении.
32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
32Иуда и Сила, будучи также пророками, обильным словом преподали наставление братиям и утвердили их.
33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
33Пробыв там некоторое время, они с миром отпущены были братиями к Апостолам.
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
34Но Силе рассудилось остаться там. А Иуда возвратился в Иерусалим.
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
35Павел же и Варнава жили в Антиохии, уча и благовествуя, вместе с другими многими, слово Господне.
36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
36По некотором времени Павел сказал Варнаве: пойдем опять, посетим братьев наших по всем городам, в которых мы проповедали слово Господне, как они живут.
37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
37Варнава хотел взять с собою Иоанна, называемого Марком.
38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
38Но Павел полагал не брать отставшего от них в Памфилии и не шедшего с ними на дело, на которое они были посланы.
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
39Отсюда произошло огорчение, так что они разлучились друг с другом; и Варнава, взяв Марка, отплыл в Кипр;
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
40а Павел, избрав себе Силу, отправился, быв поручен братиями благодати Божией,
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
41и проходил Сирию и Киликию, утверждая церкви.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.