Дела апостолска 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
1Когда решено было плыть нам в Италию, то отдали Павла и некоторых других узников сотнику Августова полка, именем Юлию.
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
2Мы взошли на Адрамитский корабль и отправились, намереваясь плыть около Асийских мест. С нами был Аристарх, Македонянин из Фессалоники.
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
3На другой день пристали к Сидону. Юлий, поступая с Павлом человеколюбиво, позволил ему сходить к друзьям и воспользоваться их усердием.
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
4Отправившись оттуда, мы приплыли в Кипр, по причине противных ветров,
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
5и, переплыв море против Киликии и Памфилии, прибыли в Миры Ликийские.
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
6Там сотник нашел Александрийский корабль, плывущий в Италию, и посадил нас на него.
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
7Медленно плавая многие дни и едва поравнявшись с Книдом, по причине неблагоприятного нам ветра, мы подплыли к Криту при Салмоне.
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
8Пробравшись же с трудом мимо него, прибыли к одному месту, называемому Хорошие Пристани, близ которого был город Ласея.
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
9Но как прошло довольно времени и плавание было уже опасно, потому что и пост уже прошел, то Павел советовал,
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
10говоря им: мужи! я вижу, что плавание будет с затруднениями и с большим вредом не только для груза и корабля, но и для нашей жизни.
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
11Но сотник более доверял кормчему и начальнику корабля, нежели словам Павла.
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
12А как пристань не была приспособлена к зимовке, то многие давали совет отправиться оттуда, чтобы, если можно, дойти до Финика, пристани Критской, лежащей против юго-западного и северо-западного ветра, и там перезимовать.
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
13Подул южный ветер, и они, подумав, что уже получили желаемое, отправились и поплыли поблизости Крита.
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
14Но скоро поднялся против него ветер бурный, называемый эвроклидон.
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
15Корабль схватило так, что он не мог противиться ветру, и мы носились, отдавшись волнам.
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
16И, набежав на один островок, называемый Клавдой, мы едва могли удержать лодку.
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
17Подняв ее, стали употреблять пособия и обвязывать корабль; боясь же, чтобы не сесть на мель, спустили парус и таким образом носились.
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
18На другой день, по причине сильного обуревания, начали выбрасывать груз,
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
19а на третий мы своими руками побросали с корабля вещи.
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
20Но как многие дни не видно было ни солнца, ни звезд и продолжалась немалая буря, то наконец исчезала всякая надежда к нашему спасению.
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
21И как долго не ели, то Павел, став посреди них, сказал: мужи! надлежало послушаться меня и не отходить от Крита, чем и избежали бы сих затруднений и вреда.
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
22Теперь же убеждаю вас ободриться, потому что ни одна душа из вас не погибнет, а только корабль.
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
23Ибо Ангел Бога, Которому принадлежу я и Которому служу, явился мне в эту ночь
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
24и сказал: “не бойся, Павел! тебе должно предстать пред кесаря, и вот, Бог даровал тебе всех плывущих с тобою”.
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
25Посему ободритесь, мужи, ибо я верю Богу, что будет так, как мне сказано.
26Али ваља нам доћи на једно острво.
26Нам должно быть выброшенными на какой-нибудь остров.
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
27В четырнадцатую ночь, как мы носимы были в Адриатическом море, около полуночи корабельщики стали догадываться, что приближаются к какой-то земле,
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
28и, вымерив глубину, нашли двадцать сажен; потом на небольшом расстоянии, вымерив опять, нашли пятнадцать сажен.
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
29Опасаясь, чтобы не попасть на каменистые места, бросили с кормы четыре якоря и ожидали дня.
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
30Когда же корабельщики хотели бежать с корабля и спускали на море лодку, делая вид, будто хотят бросить якоря с носа,
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
31Павел сказал сотнику и воинам: если они не останутся на корабле, то вы не можете спастись.
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
32Тогда воины отсекли веревки у лодки, и она упала.
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
33Перед наступлением дня Павел уговаривал всех принять пищу, говоря: сегодня четырнадцатый день, как вы, в ожидании, остаетесь без пищи, не вкушая ничего.
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
34Потому прошу вас принять пищу: это послужит к сохранению вашей жизни; ибо ни у кого из вас не пропадет волос с головы.
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
35Сказав это и взяв хлеб, он возблагодарил Бога перед всеми и, разломив, начал есть.
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
36Тогда все ободрились и также приняли пищу.
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
37Было же всех нас на корабле двести семьдесят шесть душ.
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
38Насытившись же пищею, стали облегчать корабль, выкидывая пшеницу в море.
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
39Когда настал день, земли не узнавали, а усмотрели только некоторый залив, имеющий отлогий берег, к которому и решились, если можно, пристать с кораблем.
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
40И, подняв якоря, пошли по морю и, развязав рули и подняв малый парус по ветру, держали к берегу.
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
41Попали на косу, и корабль сел на мель. Нос увяз и остался недвижим, а корма разбивалась силою волн.
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
42Воины согласились было умертвить узников, чтобы кто-нибудь, выплыв, не убежал.
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
43Но сотник, желая спасти Павла, удержал их от сего намерения и велел умеющим плавать первым броситься и выйти на землю,
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
44прочим же спасаться кому на досках, а кому на чем-нибудь от корабля; и таким образом все спаслись на землю.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.