Дела апостолска 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
1私たちが船でイタリアへ向かうことが決まると、人々はパウロとほかの囚人たちを、皇帝直属部隊のユリオという百人隊長に引き渡しました。
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
2私たちは、アジア沿岸の各地へ向かう予定のアドラミティオンの船に乗り込み、出航しました。テサロニケ出身のマケドニア人アリスタルコも一緒でした。
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
3翌日、私たちはシドンに寄港しました。ユリオはパウロを親切に扱い、友人たちのところへ行って世話を受けることを許しました。
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
4そこから船出しましたが、向かい風だったので、キプロスの風下を航行しました。
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
5そしてキリキアとパンフィリア沖の海を渡り、リキアの町ミラに着きました。
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
6そこで百人隊長は、イタリアへ向かうアレクサンドリアの船を見つけ、私たちをそれに乗せました。
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
7何日もの間ゆっくり進み、ようやくクニドスの沖まで来ましたが、風に阻まれて先へ進めなかったので、サルモネ沖を通り、クレタ島の風下を航行しました。
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
8そして島の岸に沿って苦労しながら進み、ラサヤの町に近い「良い港」と呼ばれる所に着きました。
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
9かなりの日数が過ぎ、すでに断食の日も過ぎて、航海が危険な季節になっていたので、パウロは人々に忠告して、
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
10言いました。「皆さん、この航海では積み荷や船だけでなく、私たちの命までも損なう、大きな被害が出ると私は見ています。」
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
11しかし百人隊長は、パウロの言葉よりも、船長や船主の言うことを信用しました。
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
12この港は冬を越すのに適していなかったので、大多数の者は、できればそこから船出し、フェニクスへ行って冬を越すことを勧めました。フェニクスは南西と北西に面したクレタ島の港です。
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
13南風が穏やかに吹いてきたので、人々は計画どおりに行けると思い、錨を上げてクレタ島の海岸近くを航行しました。
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
14しかし間もなく、島から「ユーロクリドン」と呼ばれる暴風が吹き下ろして来ました。
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
15船は巻き込まれ、風に向かって進めなくなったので、私たちは流されるままにしました。
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
16クラウダという小さな島の風下を通り、ようやく小舟を確保することができました。
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
17船員たちは小舟を引き上げると、綱で船体を巻いて補強しました。また、スルティスの砂州に乗り上げるのを恐れ、海錨を降ろして流されるままにしました。
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
18暴風にひどく苦しめられたので、翌日、人々は積み荷を海へ捨て始めました。
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
19三日目には、自分たちの手で船具を投げ捨てました。
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
20何日もの間、太陽も星も見えず、激しい暴風が吹き荒れたので、ついには助かる望みがすべて失われました。
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
21長い間だれも食事を取らなかったので、パウロは人々の中に立って言いました。「皆さん、私の忠告に従ってクレタ島から出航しなければ、この被害と損失は避けられたのです。
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
22しかし今、元気を出すよう勧めます。あなたがたのうち命を失う者は一人もいません。失われるのは船だけです。
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
23昨夜、私が属し、仕えている神の使いが私のそばに立ち、
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
24こう言いました。『恐れることはない、パウロ。あなたはカエサルの前に立たなければならない。見よ、神はあなたと共に航海している人々を皆、あなたに与えてくださった。』
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
25ですから皆さん、元気を出してください。私は神を信じています。私に告げられたとおりになるからです。
26Али ваља нам доћи на једно острво.
26ただし、私たちはどこかの島に乗り上げなければなりません。」
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
27十四日目の夜になり、私たちがアドリア海を漂流していた真夜中ごろ、船員たちはどこかの陸地に近づいていると感じました。
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
28水深を測ると二十ファゾムでした。 少し進んでもう一度測ると、十五ファゾムでした。
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
29岩礁に乗り上げることを恐れ、船尾から四つの錨を下ろし、夜が明けるのを待ち望みました。
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
30ところが船員たちは、船首から錨を降ろすふりをして小舟を海へ下ろし、船から逃げようとしました。
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
31そこでパウロは百人隊長と兵士たちに言いました。「この人たちが船に残らなければ、あなたがたは助かりません。」
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
32すると兵士たちは小舟の綱を切り、流れるに任せました。
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
33夜が明けかけたころ、パウロは皆に食事を取るよう勧めて言いました。「あなたがたは今日まで十四日間、何も食べずに待ち続けています。
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
34ですから、どうか食事を取ってください。それがあなたがたの無事のためになります。あなたがたの頭から髪の毛一本さえ失われないからです。」
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
35こう言ってパンを取り、皆の前で神に感謝をささげ、それを裂いて食べ始めました。
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
36そこで全員が元気を取り戻し、自分たちも食事を取りました。
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
37船にいたのは、私たち全員で二百七十六人でした。
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
38十分に食べると、小麦を海へ投げ捨て、船を軽くしました。
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
39夜が明けても、どこの陸地か分かりませんでしたが、砂浜のある入り江を見つけました。そこで、できるなら船をそこに乗り上げようと決めました。
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
40錨を切り離して海に捨て、同時に舵を縛っていた綱を解き、前帆を風に上げて砂浜へ向かいました。
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
41しかし二つの潮流がぶつかる所に入り込み、船を浅瀬に乗り上げてしまいました。船首はめり込んで動かなくなり、船尾は激しい波によって壊れ始めました。
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
42兵士たちは、囚人が泳いで逃げることのないよう、彼らを殺そうと相談しました。
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
43しかし百人隊長は、パウロを助けたいと思って彼らの計画を止めました。そして、泳げる者はまず海に飛び込み、陸へ向かうよう命じました。
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
44残りの者は、ある者は板に、ある者は船のほかの物につかまって続きました。こうして全員が無事に陸へ逃れました。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.