Дела апостолска 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Bible Mutal (Kosraean)
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
1Ke wotla tari mu kut ac kalla nu Italy, elos eisalang Paul ac kutu pac mwet kapir nu sel Julius, sie captain lun un mwet mweun lun Rome ma pangpang “U in Mweun lal Tokosra Fulat.”
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
2Kut sroang nu fin oak soko ma tuku Adramyttium me, ma akola in oayak nu ke siti ma oan weacn in Asia, na kut oacla. Aristarchus, sie mwet Macedonia su tuku Thessalonica me, el wi kut.
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
3Ke len tok ah kut oai Sidon. Captain Julius el tuh kulang nu sel Paul, ac lela elan som sun mwet kawuk lal uh, elos in ku in kasrel sang ma el enenu.
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
4Kut kalot liki acn we, ac ke kut iwe eng uh, kut ut layen ma mihs ke tuka Cyprus.
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
5Ke kut kal alukela meoa se sisken Cilicia ac Pamphylia, kut sun acn Myra in Lycia.
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
6Na Captain Julius el konauk oak soko we ma tuku Alexandria me, su akola in oayak nu Italy, na el sap kut sroang nu fac.
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
7Ke sripen arulana upa eng uh, kut kakasrisrikna kal ke lusen len ekasr, oru kut pahtlac in oai ke sie acn apkuran nu Cnidus. Ke sripen kut iwauk eng uh oru kut tia ku in kal suwosot, na kut putati ut ten ke layen ma mihs ke tuka Crete, sasla sisken Foko Salmone.
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
8Ke sripen arulana upa kal sac, kut pihn pe acn uh nwe ke na kut sun acn se pangpang “Molsron Wowo,” apkuran nu ke siti Lasea.
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
9Kut muta we ke pacl na loes se, sun pacl na sensen in kalkal, oayapa in pacl sac alukela tari Len in Eela Ma Koluk. Ouinge Paul el sensenkakunulos ac fahk,
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
10“Nu suwos kewa, nga akilen lah kal se lasr ingela ac arulana mwe fosrnga yohk. Koanon oak uh oayapa oak uh ku in musalla, ac ku pac in oasr mwet misa.”
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
11Tusruktu Captain Julius el tuh porongo kas lun mwet se us oak uh ac mwet se oka oak uh, liki kas lal Paul.
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
12Molsron sac sufal in muta we ke pacl in mihsrisr, oru inkaiyen mwet uh ke elos in oayak nu meoa, ac srike in sun Molsron Phoenix fin ku, elos in tuh muta we ke pacl in mihsrisr uh. Molsron Phoenix oasr ke tuka Crete, su oan tulanya roto eir ac roto epang.
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
13Eng na fisrasr se tuhtuh layen nu eir me, ac mwet uh nunku mu elos ac ku in orala ma elos akoo uh, ouinge elos olak kawuk uh, ac oayak ut na sisken acn Crete.
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
14Tusruk tia paht na eng na upa se — eng se ma pangpang “Kuta Epang” tuhme fin tuka uh me.
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
15Eng sac sun oak uh, ac ke upa kut in kisrung eng uh, kut tila srike in lain, a kut fuhlela eng uh in pahtkakin na oak uh.
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
16Mihs kutu ke kut kal nu eir in tuka srisrik Cauda. Ke kut sun mihs sac, finne upa nu sesr kut tuh ku in kapriya reoa fin oak uh.
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
17Elos amakunak reoa uh nu fin oak ah, ac sang sucl lulap awiya oak lulap soko ah. Elos sensen mu elos ac ku in loangyak fin puk se sisken acn Libya, ouinge elos amakinya nes uh, ac fuhlela oak uh in pahtkakinyuk ke eng uh.
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
18Paka sac srakna tuhtuh, ouinge in len se tok ah elos mutawauk in sisla kutu koanon oak uh nu in kof ah,
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
19ac ke len toko ah, elos sisla pac kutu kufwen orekma ke oak uh nu in kof ah.
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
20Ke len na pus kut tiana ku in liye faht oayapa itu uh, ac paka uh upalana. Na wanginla finsrak lasr mu kut ac moul.
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
21Tukun mwet uh tiana mongo pacl na loeloes se, Paul el tuyak inmasrlolos ac fahk, “Mwet kawuk, kowos funu lohng ma nga fahk ah, ac tia oayak liki acn Crete, lukun tiana oasr ma musalla ku tuhlac.
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
22Tusruktu, inge nga kwafe nu suwos in akkeye kowos! Wangin siena suwos ac fah tuhlac moul la, a oak uh mukena ac fah musalla.
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
23Tuh sie lipufan lun God su nga alu nu se ac nga ma lal, tuku nu yuruk fong
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
24ac fahk, ‘Paul, nikmet sangeng! Kom ac fah nununkeyuk ye mutun Tokosra Fulat. Ac ke kulang lun God nu sum, El molela moul lun mwet nukewa ma wi kom ke kal se inge.’
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
25Ke ma inge kowos akkeye kowos! Tuh nga lulalfongi in God mu ma nukewa ac fah sikyak oana ke fwackme nu sik ah.
26Али ваља нам доћи на једно острво.
26Tusruktu, kut ac mau ipipyak likin sie tuka.”
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
27Ke fong aksingoul akosr ah, eng uh pahtkakin oak uh in Meoa Mediterranean. Ke infulwen fong sac, selu uh lumauk mu kut apkuranna nu pe acn uh.
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
28Ouinge elos koela ah soko, kapriya ma toasr se nu kac, ac elos konauk tuh na fit siofok longoul loaliyen acn sac; na tok kutu elos sifilpa oru tuh na fit eungoul na.
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
29Elos sensen mu oak uh ac ipipyak fin eot uh, oru elos koela kawuk akosr ke kapin oak uh, ac salka in tari lenelik.
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
30Selu uh srike in kaingla liki oak uh. Elos koela reoa ah nu in kof uh, ac oru mu elos ac sisla pac kutu kawuk ke mutun oak uh.
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
31A Paul el fahk nu sel Captain Julius ac mwet mweun lal uh, “Selu uh fin tia mutana fin oak uh, kowos ac tia ku in moulla.”
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
32Ouinge mwet mweun uh supukla sucl ma kapri reoa soko ah, ac fuhlela in pahtlah.
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
33Ke tufahna kalmelik len uh, Paul el kwafe nu selos nukewa in mongoi. El fahk, “Len singoul akosr lac nu misenge kowos soenna kang kutena ma.
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
34Inge nga kwafe kowos in mongoi. Kowos enenu na in mongoi kowos in kui. Tia soko aunsifowos ac fah tuhlac.”
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
35Tukun Paul el fahk ma inge, el eis kutu bread, sang kulo kac nu sin God ye mutalos nukewa, ac kunsalik ac mutawauk in mongo.
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
36Ma inge akkeye nunak lalos, na elos nukewa eis pac kutu mongo uh ac mongoi.
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
37Pisen mwet fin oak uh, luofoko itngoul onkosr.
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
38Tukun mwet nukewa mongo tari, elos mutawauk in akmulalaye oak uh, ac sisla nufon wheat uh nu in kof uh.
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
39Ke lenelik selu fin oak uh tia akilen pe acn uh, tuh elos liye inalok se oasr likinpot we, ac elos wotela selos mu fin ac ku elos ac orauk oak uh in mwesia we.
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
40Ouinge elos wotela kawuk uh ac tilmakinya nu in kof uh. In pacl sac pacna, elos tulala sucl ma sang kapriya sukan ikwik uh. Na elos amakunak nes se ke mutun oak ah, eng uh in mau usak oak uh nu finmes ah.
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
41Tusruktu oak uh sun fin puk se ye kof uh ac mwesia kac. Mutun oak uh fulfuli tia ku in mukuikui, ac kapin oak uh fokfoki ipsrisrikla ke noa lulap uh.
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
42Mwet mweun uh nunkauk in uniya mwet kapir uh nufon, elos in mau tia kofyak nu pe acn uh ac kaingla.
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
43Tusruktu captain lun mwet mweun uh kena molella Paul, na el kutongya pwapa lalos ac sap mwet nukewa ma ku in kofkof in atula meet nu inkof uh ac kofyak nu pe acn uh;
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
44ac mwet ma tia ku in kofkof in sruokya ipinsak ku polosak ma musalla ke oak uh, ac kofkofkin. Na pa inge ma kut oru pwanang kut ku in sun finmes ah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.