Дела апостолска 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
1Italy prae ah palong hoi caeh han kam sak o pacoengah, Pawl hoi thongkrah thoemto kaminawk to, Augusta ih misatuh cumvaito ukkung, Julia khaeah aap o.
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
2Adramyttium palongpui to kang thueng o moe, Asia prae tuipui taengah kaom avangnawk ah caeh han ka poek o; Aristarka, tiah ahmin kaom Macedonoia prae, Thessalonika vangpui ih kami maeto doeh kaicae hoi nawnto oh.
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
3Khawnbangah loe Sidon vangpui ah kang hak o. Angaihaih hmuennawk sakthaih hanah, Julia mah Pawl to angmah ih ampuinawk khaeah caehsak.
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
4To ahmuen hoiah kam sak o, takhi song pongah Cyprus prae aloih bang hoiah ka caeh o.
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
5Cilicia hoi Pamphylia tuipui to ka poeng o moe, Lycia prae Myra vangpui ah kang hak o.
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
6To vangpui ah misatuh cumvaito ukkung mah Italy prae ah kacaeh Alexandria palongpui to hnuk, to palongpui to kang thueng o roep.
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
7Ni nazetto thung maw amzaita hoi ka caeh o pacoengah, paroeai raihaih hoiah Cnidus to ka phak o, takhi mah pakaa han ai ah, Salmone vangpui zaeh ah kaom Krete prae bangah ka caeh o;
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
8Paroeai raihaih hoiah to ahmuen to ka poeng o moe, Lasea vangpui taengah kaom Fair, tiah ahmin kaom palongpui anghakhaih ahmuen to ka phak o.
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
9Ni paroeai ka patoh o boeh moe, buhzahhaih atue doeh boeng boeh, toe palongpui hoi kholong caeh han zit thoh, tiah Pawl mah panoek naah, nihcae khaeah,
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
10Nawkamyanawk, Vaihi tuilam hoi kholong a caeh o hanah paroeai zit thoh, palongpui amro moe, hmuenmaenawk anghmat han ih khue ai, aimacae hinghaih khoek to raihaih paek tih, tiah poekhaih paek.
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
11Toe misatuh cumvaito ukkung loe Pawl mah thuih ih lok pongah, palong mongh kami hoi palong tawnkung mah thuih ih lok to tahngaih lat.
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
12Siktue thung to palong anghakhaih ahmuen ah oh han hoih ai pongah, kapop kaminawk mah loe caeh poe han a koeh o, Phoenix to phak moe, toah siktue thung oh han a koeh o; to palongpui anghakhaih ahmuen loe Krete prae thungah oh, niduem aluek bang hoi niduem aloih bangah anghae.
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
13Aloih bang ih takhi amzaita hoi song naah loe, a koeh o ih baktiah om tih hmang, tiah poekhaih a tawnh o pongah, palongpui paehhaih qui to a khramh o moe, Krete tuipui taeng hoiah a caeh o.
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
14Akra ai ah Euroclydon, tiah kawk ih takhisae to songh.
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
15Takhi kaham mah palongpui to hmuh pongah, hmabang ah ka caeh o thai ai boeh; to naah palongpui to ka prawt o sut moe, angmah koeh baktiah takhi mah hmuh.
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
16Klauda, tiah kawk ih tui mah takui ih prae ah ka cawnh o, palong tetta amro ving han ai ah rai parai ah ka caeh o:
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
17to palong ta to palongpui nuiah azuh o tahang moe, palongpui nuiah kacakah qui hoi a paeh o; savuet nuiah angtang moeng tih, tiah zit o pongah, payang ih kahni to a khramh o ving, to pongah ni takhi mah palong to koeh thaithue hmuh.
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
18Takhi sae hoi tuiphu tha oh hmoek pongah, khawnbangah loe palongpui anghoep kue hanah kazit hmuennawk to a vah o.
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
19Ni thumto naah loe kaimacae ban hoi roe palongpui thung ih hmuennawk to ka vah o.
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
20Ni paroeai thung ni hoi cakaehnawk to amtueng ai, takhi sae song aep aep pongah ka loih o tih, tiah poekhaih roe om ai boeh.
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
21Buh caa ai ah ni nazetto maw ka oh o pacoengah, Pawl mah nihcae hma ah angdoet moe, Nawkamyanawk, ka lok na tahngaih o moe, tui mah takui ih Krete prae hoiah a caeh o ai nahaeloe, hae baktih patangkhanghaih hoi raihaih hae a tongh o mak ai.
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
22Toe vaihi loe kamongah om oh: palongpui khue ni amro tih, kami hinghaih loe amro mak ai.
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
23Cangduem qum ah, kai tawnkung, a tok ka sak pae ih, Sithaw ih van kami kai khaeah amtueng moe,
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
24Pawl, zii hmah; Caesar hma ah na hoi o tih: khenah, nang hoi nawnto palongpui thungah kholong caeh kaminawk to Sithaw mah nang hanah paek boih boeh, tiah ang naa.
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
25To pongah nawkamyanawk, poek nawmhaih hoiah om oh: kai khaeah ang thuih ih lok baktih toengah om tih, tiah Sithaw tanghaih ka tawnh, tiah a naa.
26Али ваља нам доћи на једно острво.
26Kawbangah doeh tui mah takui ih prae maeto ah loe palongpui hae angtang zoezah tih, tiah a naa.
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
27Ni hatlai palito qum ka phak o moe, Andria tuipui thungah ka caeh o, qum taning ah palong mongh kaminawk mah prae maeto phak tom boeh, tiah a poek o;
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
28tui to a tah o naah lam pumphae to thuk: nawnetta a caeh o moe, tah o let naah loe lam hatlai pangato thuk.
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
29Thlung daeng moeng tih, tiah a zit o pongah, taai khok baktih kaom sum kazit palito tui thungah pakhrak o moe, lawkthuihaih hoiah khodai to a zing o.
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
30Palongpui mongh kaminawk loe palongpui to caehtaak hanah, palongpui hma ah a caeh o, sum kazit tui thungah pakhrah kami baktiah angsak o moe, palongpui nui ih palong tetta to tuipui thungah pakhrak o tathuk, to tiah a sak o li naah,
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
31Pawl mah misatuh cumvaito ukkung hoi misatuh kaminawk khaeah, Hae kaminawk palongpui thungah om o ai nahaeloe, na loih o thai mak ai boeh, tiah a naa.
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
32To pacoengah misatuh kaminawk mah palong paehhaih qui to aah o moe, palong to tui thungah pakhrak o.
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
33Khodai tom naah loe, Pawl mah nihcae boih buhcaak o hanah thuih pae, Vaihni loe buhcaa ai ah na oh o haih ni hatlai palito phak boeh.
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
34To pongah buhcaa o lai ah: ngan na tui o thai hanah buh to caa oh: nangcae lu nui ih sam maeto mataeng doeh angmuen mak ai, tiah a naa.
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
35Lok a thuih pacoengah, takaw to a lak moe, nihcae boih hma ah Sithaw khaeah lawkthuih; to pacoengah takaw to a aeh moe, a caak.
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
36To naah nihcae mah poeknawmhaih hoiah takaw to caak o boih.
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
37Palongpui thungah angthueng kaminawk loe sangqum boih ah cumvai hnet, quisarih, tarukto ka oh o.
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
38Buhcaak boep o pacoengah palongpui anghoep kue hanah, cangni to tuipui thungah a vah o.
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
39Khodai naah loe nihcae mah saoeng to hnuk o, toe to ahmuen to panoek o ai; palongpui anghakhaih ahmuen to hnuk o naah, angcoeng thai nahaeloe toah palongpui anghaksak han poekhaih a tawnh o.
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
40Takhi mah palong to tuicing bangah thaak hanah, nihcae mah taai khok baktih kaom sum kazit to tuipui thungah pakhrak o moe, palong thoekhaih ahmuen ah paeh ih quinawk to khramh o pacoengah, payang ih kahni doeh a khramh o.
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
41Tuipui angqumhaih ahmuen phak naah loe, palongpui mah long to daeng; palongpui tahmawh to savuet pongah angtang caeng, to pongah palongpui loe caeh thai ai boeh, kaham tuiphu tha mah palongpui ahnuk bang to amrosak.
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
42To naah thongkrah kaminawk mah tui alaek o ueloe, cawn o ving moeng tih, tiah misatuh kaminawk mah poek o pongah, nihcae to hum hanah a poek o.
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
43Toe misatuh cumvaito ukkung mah loe Pawl to pahlong hanah koeh, to pongah nihcae poekhaih to anih mah pakaa pae; tui alaek thaih kami loe palongpui thung hoi tuipui thungah lungpung o moe, tuicing bangah alaek o hanah anih mah lokpaek:
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
44kanghmat thoemto kaminawk khaeah, palongpui nuiah om oh, tiah a naa, thoemto kaminawk khaeah loe kamro palong thingphaek nuiah oh o hanah lok a paek. Hnukkhuem ah, nihcae loe loih o moe, tuicing bangah phak o boih.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.