Дела апостолска 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
1В Антиохии, в тамошней церкви, были некоторые пророки и учители: Варнава, и Симеон, называемый Нигер, и Луций Киринеянин, и Манаил, совоспитанник Ирода четвертовластника, и Савл.
2А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
2Когда они служили Господу и постились, Дух Святый сказал: отделите Мне Варнаву и Савла на дело, к которому Я призвал их.
3Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
3Тогда они, совершив пост и молитву и возложив на них руки, отпустили их.
4Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
4Сии, быв посланы Духом Святым, пришли в Селевкию, а оттуда отплыли в Кипр;
5И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
5и, быв в Саламине, проповедывали слово Божие в синагогах Иудейских; имели же при себе и Иоанна для служения.
6А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
6Пройдя весь остров до Пафа, нашли они некоторого волхва, лжепророка, Иудеянина, именем Вариисуса,
7који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
7который находился с проконсулом Сергием Павлом, мужем разумным. Сей, призвав Варнаву и Савла, пожелал услышать слово Божие.
8А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
8А Елима волхв ибо то значит имя его противился им, стараясь отвратить проконсула от веры.
9А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
9Но Савл, он же и Павел, исполнившись Духа Святаго и устремив на него взор,
10рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
10сказал: о, исполненный всякого коварства и всякого злодейства, сын диавола, враг всякой правды! перестанешь ли ты совращать с прямых путей Господних?
11И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
11И ныне вот, рука Господня на тебя: ты будешь слеп и не увидишь солнца до времени. И вдруг напал на него мрак и тьма, и он, обращаясь туда и сюда, искал вожатого.
12Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
12Тогда проконсул, увидев происшедшее, уверовал, дивясь учению Господню.
13А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
13Отплыв из Пафа, Павел и бывшие при нем прибыли в Пергию, в Памфилии. Но Иоанн, отделившись от них, возвратился в Иерусалим.
14А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
14Они же, проходя от Пергии, прибыли в Антиохию Писидийскую и, войдя в синагогу в день субботний, сели.
15А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
15После чтения закона и пророков начальники синагоги послали сказать им: мужи братия! если у вас есть слово наставления к народу, говорите.
16А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
16Павел, встав и дав знак рукою, сказал: мужи Израильтяне и боящиеся Бога! послушайте.
17Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
17Бог народа сего избрал отцов наших, и возвысил сей народ во время пребывания в земле Египетской, и мышцею вознесенною вывел их из нее,
18И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
18и около сорока лет времени питал их в пустыне.
19И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
19И, истребив семь народов в земле Ханаанской, разделил им в наследие землю их.
20И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
20И после сего, около четырехсот пятидесяти лет, давал им судей до пророка Самуила.
21И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
21Потом просили они царя, и Бог дал им Саула, сына Кисова, мужа из колена Вениаминова. Так прошло лет сорок.
22И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
22Отринув его, поставил им царем Давида, о котором и сказал, свидетельствуя: нашел Я мужа по сердцу Моему, Давида, сына Иессеева, который исполнит все хотения Мои.
23Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
23Из его-то потомства Бог по обетованию воздвиг Израилю Спасителя Иисуса.
24кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
24Перед самым явлением Его Иоанн проповедывал крещение покаяния всему народу Израильскому.
25И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
25При окончании же поприща своего Иоанн говорил: за кого почитаете вы меня? я не тот; но вот, идет за мною, у Которого я недостоин развязать обувь на ногах.
26Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
26Мужи братия, дети рода Авраамова и боящиеся Бога между вами! вам послано слово спасения сего.
27Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
27Ибо жители Иерусалима и начальники их, не узнав Его и осудив, исполнили слова пророческие, читаемые каждую субботу,
28И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
28и, не найдя в Нем никакой вины, достойной смерти, просили Пилата убить Его.
29И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
29Когда же исполнили все написанное о Нем, то, сняв с древа, положили Его во гроб.
30А Бог васкрсе Га из мртвих.
30Но Бог воскресил Его из мертвых.
31И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
31Он впродолжение многих дней являлся тем, которые вышли с Ним из Галилеи в Иерусалим и которые ныне суть свидетели Его перед народом.
32И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
32И мы благовествуем вам, что обетование, данное отцам, Бог исполнил нам, детям их, воскресив Иисуса,
33као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
33как и во втором псалме написано: Ты Сын Мой; Я ныне родил Тебя.
34А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
34А что воскресил Его из мертвых, так что Он уже не обратится в тление, о сем сказал так: Я дам вам милости, обещанные Давиду, верно.
35Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
35Посему и в другом месте говорит: не дашь Святому Твоему увидеть тление.
36Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
36Давид, в свое время послужив изволению Божию, почил, и приложился к отцам своим, и увидел тление;
37А ког Бог подиже не виде труљење.
37а Тот, Которого Бог воскресил, не увидел тления.
38Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
38Итак, да будет известно вам, мужи братия, что ради Него возвещается вам прощение грехов;
39И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
39и во всем, в чем вы не могли оправдаться законом Моисеевым, оправдывается Им всякий верующий.
40Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
40Берегитесь же, чтобы не пришло на вас сказанное у пророков:
41Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
41смотрите, презрители, подивитесь и исчезните; ибо Я делаю делово дни ваши, дело, которому не поверили бы вы, если бы кто рассказывал вам.
42А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
42При выходе их из Иудейской синагоги язычники просили их говорить о том же в следующую субботу.
43А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
43Когда же собрание было распущено, то многие Иудеи и чтители Бога, обращенные из язычников, последовали за Павлом и Варнавою, которые, беседуя с ними, убеждали их пребывать в благодати Божией.
44А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
44В следующую субботу почти весь город собрался слушать слово Божие.
45А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
45Но Иудеи, увидев народ, исполнились зависти и, противореча и злословя, сопротивлялись тому, что говорил Павел.
46А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
46Тогда Павел и Варнава с дерзновением сказали: вам первым надлежало быть проповедану слову Божию, но как вы отвергаете его и сами себя делаете недостойными вечной жизни, то вот, мы обращаемся к язычникам.
47Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
47Ибо так заповедал нам Господь: Я положил Тебя во свет язычникам, чтобы Ты был во спасение до края земли.
48А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.
48Язычники, слыша это, радовались и прославляли слово Господне, и уверовали все, которые были предуставлены к вечной жизни.
49И реч се Божја разношаше по свој околини.
49И слово Господне распространялось по всей стране.
50Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
50Но Иудеи, подстрекнув набожных и почетных женщин и первых в городе людей, воздвигли гонение на Павла и Варнаву и изгнали их из своих пределов.
51А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
51Они же, отрясши на них прах от ног своих, пошли в Иконию.
52А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
52А ученики исполнялись радости и Духа Святаго.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.