Дела апостолска 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
1Некоторый же муж, именем Анания, с женою своею Сапфирою, продав имение,
2и сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
2утаил из цены, с ведома и жены своей, а некоторую часть принес и положил к ногам Апостолов.
3А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
3Но Петр сказал: Анания! Для чего ты допустил сатане вложить в сердце твое мысль солгать Духу Святому и утаить из цены земли?
4Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
4Чем ты владел, не твое ли было, и приобретенное продажею не в твоей ли власти находилось? Для чего ты положил это в сердце твоем? Ты солгал не человекам, а Богу.
5А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
5Услышав сии слова, Анания пал бездыханен; и великий страх объял всех, слышавших это.
6А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
6И, встав, юноши приготовили его к погребению и, вынеся, похоронили.
7А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
7Часа через три после сего пришла и жена его, не зная о случившемся.
8А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
8Петр же спросил ее: скажи мне, за столько ли продали вы землю? Она сказала: да, за столько.
9А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
9Но Петр сказал ей: что это согласились вы искусить Духа Господня? вот, входят в двери погребавшие мужа твоего; и тебя вынесут.
10И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њена.
10Вдруг она упала у ног его и испустила дух. И юноши, войдя, нашли ее мертвою и, вынеся, похоронили подле мужа ее.
11И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
11И великий страх объял всю церковь и всех слышавших это.
12А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.
12Руками же Апостолов совершались в народе многие знамения и чудеса; и все единодушно пребывали в притворе Соломоновом.
13А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.
13Из посторонних же никто не смел пристать к ним, а народ прославлял их.
14А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,
14Верующих же более и более присоединялось к Господу, множество мужчин и женщин,
15тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.
15так что выносили больных на улицы и полагали на постелях и кроватях, дабы хотя тень проходящего Петра осенила кого из них.
16А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
16Сходились также в Иерусалим многие из окрестных городов, неся больных и нечистыми духами одержимых, которые и исцелялись все.
17Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
17Первосвященник же и с ним все, принадлежавшие к ереси саддукейской, исполнились зависти,
18и дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
18и наложили руки свои на Апостолов, и заключили их в народную темницу.
19А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
19Но Ангел Господень ночью отворил двери темницы и, выведя их, сказал:
20Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.
20идите и, став в храме, говорите народу все сии слова жизни.
21А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.
21Они, выслушав, вошли утром в храм и учили. Между тем первосвященник и которые с ним, придя, созвали синедрион и всех старейшин из сынов Израилевых и послали в темницу привести Апостолов.
22А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
22Но служители, придя, не нашли их в темнице и, возвратившись, донесли,
23говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.
23говоря: темницу мы нашли запертою со всею предосторожностью и стражей стоящими перед дверями; но, отворив, не нашли в ней никого.
24А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
24Когда услышали эти слова первосвященник, начальник стражи и прочие первосвященники недоумевали, что бы это значило.
25А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
25Пришел же некто и донес им, говоря: вот, мужи, которых вы заключили в темницу, стоят в храме и учат народ.
26Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
26Тогда начальник стражи пошел со служителями и привел их без принуждения, потому что боялись народа, чтобы не побили их камнями.
27А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
27Приведя же их, поставили в синедрионе; и спросил их первосвященник, говоря:
28Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.
28не запретили ли мы вам накрепко учить о имени сем? и вот, вы наполнили Иерусалим учением вашим и хотите навести на нас кровь Того Человека.
29А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.
29Петр же и Апостолы в ответ сказали: должно повиноваться больше Богу, нежели человека.
30Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.
30Бог отцов наших воскресил Иисуса, Которого вы умертвили, повесив на древе.
31Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.
31Его возвысил Бог десницею Своею в Начальника и Спасителя, дабы дать Израилю покаяние и прощение грехов.
32И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.
32Свидетели Ему в сем мы и Дух Святый, Которого Бог дал повинующимся Ему.
33А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
33Слышав это, они разрывались от гнева и умышляли умертвить их.
34Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,
34Встав же в синедрионе, некто фарисей, именем Гамалиил, законоучитель, уважаемый всем народом, приказал вывести Апостолов на короткое время,
35па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
35а им сказал: мужи Израильские! подумайте сами с собою о людях сих, что вам с ними делать.
36јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
36Ибо незадолго перед сим явился Февда, выдавая себя за кого-то великого, и к нему пристало около четырехсот человек; но он был убит, и все, которые слушались его, рассеялись и исчезли.
37Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
37После него во время переписи явился Иуда Галилеянин и увлек за собою довольно народа; но он погиб, и все, которые слушались его, рассыпались.
38И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.
38И ныне, говорю вам, отстаньте от людей сих и оставьте их; ибо если это предприятие и это дело - от человеков, то оно разрушится,
39Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
39а если от Бога, то вы не можете разрушить его; берегитесь, чтобы вам не оказаться и богопротивниками.
40Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
40Они послушались его; и, призвав Апостолов, били их и, запретив им говорить о имени Иисуса, отпустили их.
41А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
41Они же пошли из синедриона, радуясь, что за имя Господа Иисуса удостоились принять бесчестие.
42А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.
42И всякий день в храме и по домам не переставали учить и благовествовать об Иисусе Христе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.