Дела апостолска 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Korean Bible, 1910 (한국어 성경)
1А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
1아나니아라 하는 사람이 그 아내 삽비라로 더불어 소유를 팔아
2и сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
2그 값에서 얼마를 감추매 그 아내도 알더라 얼마를 가져다가 사도들의 발 앞에 두니
3А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
3베드로가 가로되 `아나니아야, 어찌하여 사단이 네 마음에 가득하여 네가 성령을 속이고 땅 값 얼마를 감추었느냐 ?
4Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
4땅이 그대로 있을 때에는 네 땅이 아니며 판 후에도 네 임의로 할 수가 없더냐 어찌하여 이 일을 네 마음에 두었느냐 ? 사람에게 거짓말 한것이 아니요 하나님께로다'
5А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
5아나니아가 이 말을 듣고 엎드러져 혼이 떠나니 이 일을 듣는 사람이 다 크게 두려워하더라
6А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
6젊은 사람들이 일어나 시신을 싸서 메고 나가 장사하니라
7А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
7세 시간쯤 지나 그 아내가 그 생긴 일을 알지 못하고 들어오니
8А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
8베드로가 가로되 `그 땅 판 값이 이것뿐이냐 ? 내게 말하라' 하니 가로되 `예, 이뿐이로라'
9А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
9베드로가 가로되 `너희가 어찌 함께 꾀하여 주의 영을 시험하려 하느냐 ? 보라, 네 남편을 장사하고 오는 사람들의 발이 문앞에 이르렀으니 또 너를 메어 내가리라' 한대
10И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њена.
10곧 베드로의 발 앞에 엎드러져 혼이 떠나는지라 젊은 사람들이 들어와 죽은 것을 보고 메어다가 그 남편곁에 장사하니
11И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
11온 교회와 이 일을 듣는 사람들이 다 크게 두려워하니라
12А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.
12사도들의 손으로 민간에 표적과 기사가 많이 되매 믿는 사람이 다 마음을 같이하여 솔로몬 행각에 모이고
13А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.
13그 나머지는 감히 그들과 상종하는 사람이 없으나 백성이 칭송하더라
14А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,
14믿고 주께로 나오는 자가 더 많으니 남녀의 큰 무리더라
15тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.
15심지어 병든 사람을 메고 거리에 나가 침대와 요 위에 뉘우고 베드로가 지날 때에 혹 그 그림자라도 뉘게 덮일까 바라고
16А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
16예루살렘 근읍 허다한 사람들도 모여 병든 사람과 더러운 귀신에게 괴로움 받는 사람을 데리고 와서 다 나음을 얻으니라
17Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
17대제사장과 그와 함께 있는 사람 즉 사두개인의 당파가 다 마음에 시기가 가득하여 일어나서
18и дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
18사도들을 잡아다가 옥에 가두었더니
19А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
19주의 사자가 밤에 옥문을 열고 끌어내어 가로되
20Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.
20`가서 성전에 서서 이 생명의 말씀을 다 백성에게 말하라' 하매
21А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.
21저희가 듣고 새벽에 성전에 들어가서 가르치더니 대제사장과 그와 함께 있는 사람들이 와서 공회와 이스라엘 족속의 원로들을 다 모으고 사람을 옥에 보내어 사도들을 잡아오라 하니
22А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
22관속들이 가서 옥에서 사도들을 보지 못하고 돌아와 말하여
23говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.
23가로되 `우리가 보니 옥은 든든하게 잠기고 지킨 사람들이 문에 섰으되 문을 열고 본즉 그 안에는 한 사람도 없더이다' 하니
24А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
24성전 맡은 자와 제사장들이 이 말을 듣고 의혹하여 이 일이 어찌 될까 하더니
25А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
25사람이 와서 고하되 `보소서, 옥에 가두었던 사람들이 성전에 서서 백성을 가르치더이다' 하니
26Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
26성전 맡은 자가 관속들과 같이 서서 저희를 잡아 왔으나 강제로 못함은 백성들이 돌로 칠까 두려워 함이러라
27А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
27저희를 끌어다가 공회 앞에 세우니 대제사장이 물어
28Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.
28가로되 `우리가 이 이름으로 사람을 가르치지 말라고 엄금하였으되 너희가 너희 교(敎)를 예루살렘에 가득하게 하니 이 사람의 피를 우리에게로 돌리고자 함이로다'
29А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.
29베드로와 사도들이 대답하여 가로되 `사람보다 하나님을 순종하는 것이 마땅하니라
30Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.
30너희가 나무에 달아 죽인 예수를 우리 조상의 하나님이 살리시고
31Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.
31이스라엘로 회개케 하사 죄사함을 얻게 하시려고 그를 오른손으로 높이사 임금과 구주를 삼으셨느니라
32И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.
32우리는 이 일에 증인이요 하나님이 자기를 순종하는 사람들에게 주신 성령도 그러하니라' 하더라
33А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
33저희가 듣고 크게 노하여 사도들을 없이하고자 할새
34Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,
34바리새인 가말리엘은 교법사로 모든 백성에게 존경을 받는 자라 공회 중에 일어나 명하사 사도들을 잠간 밖에 나가게 하고
35па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
35말하되 `이스라엘 사람들아, 너희가 이 사람들에게 대하여 어떻게 하려는 것을 조심하라
36јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
36이전에 드다가 일어나 스스로 자랑하매 사람이 약 사백이나 따르더니 그가 죽임을 당하매 좇던 사람이 다 흩어져 없어졌고
37Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
37그 후 호적할 때에 갈릴리 유다가 일어나 백성을 꾀어 좇게 하다가 그도 망한즉 좇던 사람이 다 흩어졌느니라
38И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.
38이제 내가 너희에게 말하노니 이 사람들을 상관 말고 버려두라 이 사상과 소행이 사람에게로서 났으면 무너질 것이요
39Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
39만일 하나님께로서 났으면 너희가 저희를 무너뜨릴 수 없겠고 도리어 하나님을 대적하는 자가 될까 하노라' 하니
40Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
40저희가 옳게 여겨 사도들을 불러들여 채찍질하며 예수의 이름으로 말하는 것을 금하고 놓으니
41А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
41사도들은 그 이름을 위하여 능욕 받는 일에 합당한 자로 여기심을 기뻐하면서 공회 앞을 떠나니라
42А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.
42저희가 날마다 성전에 있든지 집에 있든지 예수는 그리스도라 가르치기와 전도하기를 쉬지 아니하니라
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.