Дела апостолска 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,
1MAS un varón llamado Ananías, con Safira su mujer, vendió una posesión,
2и сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.
2Y defraudó del precio, sabiéndolo también su mujer; y trayendo una parte, púsola á los pies de los apóstoles.
3А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
3Y dijo Pedro: Ananías, ¿por qué ha llenado Satanás tu corazón á que mintieses al Espíritu Santo, y defraudases del precio de la heredad?
4Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.
4Reteniéndola, ¿no se te quedaba á ti? y vendida, ¿no estaba en tu potestad? ¿Por qué pusiste esto en tu corazón? No has mentido á los hombres, sino á Dios.
5А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
5Entonces Ananías, oyendo estas palabras, cayó y espiró. Y vino un gran temor sobre todos los que lo oyeron.
6А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.
6Y levantándose los mancebos, le tomaron, y sacándolo, sepultáronlo.
7А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.
7Y pasado espacio como de tres horas, sucedió que entró su mujer, no sabiendo lo que había acontecido.
8А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
8Entonces Pedro le dijo: Dime: ¿vendisteis en tanto la heredad? Y ella dijo: Sí, en tanto.
9А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.
9Y Pedro le dijo: ¿Por qué os concertasteis para tentar al Espíritu del Señor? He aquí á la puerta los pies de los que han sepultado á tu marido, y te sacarán.
10И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њена.
10Y luego cayó á los pies de él, y espiró: y entrados los mancebos, la hallaron muerta; y la sacaron, y la sepultaron junto á su marido.
11И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
11Y vino un gran temor en toda la iglesia, y en todos los que oyeron estas cosas.
12А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.
12Y por las manos de los apóstoles eran hechos muchos milagros y prodigios en el pueblo; y estaban todos unánimes en el pórtico de Salomón.
13А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.
13Y de los otros, ninguno osaba juntarse con ellos; mas el pueblo los alababa grandemente.
14А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,
14Y los que creían en el Señor se aumentaban más, gran número así de hombres como de mujeres;
15тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.
15Tanto que echaban los enfermos por las calles, y los ponían en camas y en lechos, para que viniendo Pedro, á lo menos su sombra tocase á alguno de ellos.
16А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
16Y aun de las ciudades vecinas concurría multitud á Jerusalem, trayendo enfermos y atormentados de espíritus inmundos; los cuales todos eran curados.
17Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
17Entonces levantándose el príncipe de los sacerdotes, y todos los que estaban con él, que es la secta de los Saduceos, se llenaron de celo;
18и дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
18Y echaron mano á los apóstoles, y pusiéronlos en la cárcel pública.
19А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
19Mas el ángel del Señor, abriendo de noche las puertas de la cárcel, y sacándolos, dijo:
20Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.
20Id, y estando en el templo, hablad al pueblo todas las palabras de esta vida.
21А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.
21Y oído que hubieron esto , entraron de mañana en el templo, y enseñaban. Entre tanto, viniendo el príncipe de los sacerdotes, y los que eran con él, convocaron el concilio, y á todos los ancianos de los hijos de Israel, y enviaron á la cárcel para que fuesen traídos.
22А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
22Mas como llegaron los ministros, y no los hallaron en la cárcel, volvieron, y dieron aviso,
23говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.
23Diciendo: Por cierto, la cárcel hemos hallado cerrada con toda seguridad, y los guardas que estaban delante de las puertas; mas cuando abrimos, á nadie hallamos dentro.
24А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
24Y cuando oyeron estas palabras el pontífice y el magistrado del templo y los príncipes de los sacerdotes, dudaban en qué vendría á parar aquello.
25А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
25Pero viniendo uno, dióles esta noticia: He aquí, los varones que echasteis en la cárcel, están en el templo, y enseñan al pueblo.
26Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
26Entonces fué el magistrado con los ministros, y trájolos sin violencia; porque temían del pueblo ser apedreados.
27А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
27Y como los trajeron, los presentaron en el concilio: y el príncipe de los sacerdotes les preguntó,
28Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.
28Diciendo: ¿No os denunciamos estrechamente, que no enseñaseis en este nombre? y he aquí, habéis llenado á Jerusalem de vuestra doctrina, y queréis echar sobre nosotros la sangre de este hombre.
29А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.
29Y respondiendo Pedro y los apóstoles, dijeron: Es menester obedecer á Dios antes que á los hombres.
30Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.
30El Dios de nuestros padres levantó á Jesús, al cual vosotros matasteis colgándole en un madero.
31Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.
31A éste ha Dios ensalzado con su diestra por Príncipe y Salvador, para dar á Israel arrepentimiento y remisión de pecados.
32И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.
32Y nosotros somos testigos suyos de estas cosas, y también el Espíritu Santo, el cual ha dado Dios á los que le obedecen.
33А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
33Ellos, oyendo esto, regañaban, y consultaban matarlos.
34Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,
34Entonces levantándose en el concilio un Fariseo llamado Gamaliel, doctor de la ley, venerable á todo el pueblo, mandó que sacasen fuera un poco á los apóstoles.
35па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
35Y les dijo: Varones Israelitas, mirad por vosotros acerca de estos hombres en lo que habéis de hacer.
36јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
36Porque antes de estos días se levantó Teudas, diciendo que era alguien; al que se agregó un número de hombres como cuatrocientos: el cual fué matado; y todos los que le creyeron fueron dispersos, y reducidos á nada.
37Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
37Después de éste, se levantó Judas el Galileo en los días del empadronamiento, y llevó mucho pueblo tras sí. Pereció también aquél; y todos los que consintieron con él, fueron derramados.
38И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.
38Y ahora os digo: Dejaos de estos hombres, y dejadlos; porque si este consejo ó esta obra es de los hombres, se desvanecerá:
39Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
39Mas si es de Dios, no la podréis deshacer; no seáis tal vez hallados resistiendo á Dios.
40Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
40Y convinieron con él: y llamando á los apóstoles, después de azotados, les intimaron que no hablasen en el nombre de Jesús, y soltáronlos.
41А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
41Y ellos partieron de delante del concilio, gozosos de que fuesen tenidos por dignos de padecer afrenta por el Nombre.
42А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.
42Y todos los días, en el templo y por las casas, no cesaban de enseñar y predicar á Jesucristo.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.