Дела апостолска 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
1Кыцьва оамень вениць дин Иудея ынвэцау пе фраць ши зичяу: „Дакэ ну сунтець тэяць ымпрежур дупэ обичеюл луй Мойсе, ну путець фи мынтуиць.”
2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
2Павел ши Барнаба ау авут ку ей ун виу скимб де ворбе ши пэрерь деосебите, ши фраций ау хотэрыт ка Павел ши Барнаба ши кыцьва динтре ей сэ се суе ла Иерусалим, ла апостоль ши презбитерь, ка сэ-й ынтребе асупра ачестей неынцелеӂерь.
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
3Дупэ че ау фост петрекуць де Бисерикэ пынэ афарэ дин четате, шь-ау урмат друмул прин Феничия ши Самария, историсинд ынтоарчеря нямурилор ла Думнезеу, ши ау фэкут о маре букурие тутурор фрацилор.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
4Кынд ау ажунс ла Иерусалим, ау фост примиць де Бисерикэ, де апостоль ши де презбитерь ши ау историсит тот че фэкусе Думнезеу прин ей.
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
5Атунч, уний дин партида фарисеилор, каре крезусерэ, с-ау ридикат ши ау зис кэ нямуриле требуе сэ фие тэяте ымпрежур ши сэ ли се чарэ сэ пэзяскэ Леӂя луй Мойсе.
6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
6Апостолий ши презбитерий с-ау адунат лаолалтэ, ка сэ вадэ че есте де фэкут.
7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
7Дупэ че с-а фэкут мултэ ворбэ, с-а скулат Петру ши ле-а зис: „Фрацилор, штиць кэ Думнезеу, де о бунэ букатэ де време, а фэкут о алеӂере ынтре вой, ка, прин гура мя, нямуриле сэ аудэ кувынтул Евангелией ши сэ крядэ.
8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
8Ши Думнезеу, каре куноаште инимиле, а мэртурисит пентру ей ши ле-а дат Духул Сфынт ка ши ноуэ.
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
9Н-а фэкут ничо деосебире ынтре ной ши ей, ынтрукыт ле-а курэцит инимиле прин крединцэ.
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
10Акум дар, де че испитиць пе Думнезеу ши пунець пе грумазул ученичилор ун жуг пе каре нич пэринций ноштри, нич ной ну л-ам путут пурта?
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
11Чи кредем кэ ной, ка ши ей, сунтем мынтуиць прин харул Домнулуй Исус.”
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
12Тоатэ адунаря а тэкут ши а аскултат пе Барнаба ши пе Павел, каре ау историсит тоате семнеле ши минуниле пе каре ле фэкусе Думнезеу прин ей ын мижлокул нямурилор.
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
13Кынд ау ынчетат ей де ворбит, Иаков а луат кувынтул ши а зис: „Фрацилор, аскултаци-мэ!
14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
14Симон а спус кум май ынтый Думнезеу Шь-а арункат привириле песте нямурь, ка сэ алягэ дин мижлокул лор ун попор каре сэ-Й поарте Нумеле.
15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
15Ши ку фаптул ачеста се потривеск кувинтеле пророчилор, дупэ кум есте скрис:
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
16‘Дупэ ачея, Мэ вой ынтоарче ши вой ридика дин ноу кортул луй Давид дин прэбуширя луй, ый вой зиди дэрымэтуриле ши-л вой ынэлца дин ноу,
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
17пентру ка рэмэшица де оамень сэ кауте пе Домнул, ка ши тоате нямуриле песте каре есте кемат Нумеле Меу’,
18Богу су позната од постања света сва дела Његова;
18зиче Домнул, каре фаче ачесте лукрурь ши кэруя Ый сунт куноскуте дин вешничие.
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
19Де ачея, еу сунт де пэрере сэ ну се пунэ греутэць ачелора динтре нямурь каре се ынторк ла Думнезеу,
20него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
20чи сэ ли се скрие доар сэ се феряскэ де пынгэририле идолилор, де курвие, де добитоаче сугрумате ши де сынӂе.
21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
21Кэч ынкэ дин векиме, Мойсе аре ын фиекаре четате оамень каре-л проповэдуеск, фииндкэ есте читит ын синагоӂь ын тоате зилеле де Сабат.”
22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
22Атунч, апостолий ши презбитерий ши ынтряга Бисерикэ ау гэсит ку кале сэ алягэ врео кыцьва динтре ей ши сэ-й тримитэ ла Антиохия, ымпреунэ ку Павел ши Барнаба. Ши ау алес пе Иуда, зис ши Барсаба, ши пе Сила, оамень ку вазэ ынтре фраць.
23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
23Ши ау скрис астфел прин ей: „Апостолий, презбитерий ши фраций: кэтре фраций динтре нямурь, каре сунт ын Антиохия, ын Сирия ши ын Чиличия, плекэчуне!
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
24Фииндкэ ам аузит кэ уний, плекаць динтре ной фэрэ врео ынсэрчинаре дин партя ноастрэ, в-ау тулбурат прин ворбириле лор ши в-ау здрунчинат суфлетеле, зикынд сэ вэ тэяць ымпрежур ши сэ пэзиць Леӂя,
25зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
25ной, дупэ че не-ам адунат ку тоций лаолалтэ, ку ун гынд, ам гэсит ку кале сэ алеӂем ниште оамень ши сэ-й тримитем ла вой, ымпреунэ ку пряюбиций ноштри Барнаба ши Павел,
26с људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
26оамений ачештя каре шь-ау пус ын жок вяца пентру Нумеле Домнулуй ностру Исус Христос.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
27Ам тримис дар пе Иуда ши пе Сила, каре вэ вор спуне, прин виу грай, ачеляшь лукрурь.
28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
28Кэч с-а пэрут нимерит Духулуй Сфынт ши ноуэ сэ ну май пунем песте вой ничо алтэ греутате декыт чея че требуе,
29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
29адикэ сэ вэ фериць де лукруриле жертфите идолилор, де сынӂе, де добитоаче сугрумате ши де курвие, лукрурь де каре, дакэ вэ вець пэзи, ва фи бине де вой. Фиць сэнэтошь.”
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
30Ей деч шь-ау луат рэмас-бун де ла Бисерикэ ши с-ау дус ла Антиохия, унде ау дат епистола мулцимий адунате.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
31Дупэ че ау читит-о, фраций с-ау букурат де ымбэрбэтаря пе каре ле-о адучя.
32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
32Иуда ши Сила, каре ши ей ерау пророчь, ау ындемнат пе фраць ши й-ау ынтэрит ку мулте кувинте.
33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
33Дупэ кытэва време, фраций й-ау лэсат сэ се ынтоаркэ ын паче ла ачея де каре фусесерэ тримишь.
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
34Тотушь Сила а гэсит ку кале сэ рэмынэ аколо.
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
35Павел ши Барнаба ау рэмас ын Антиохия ши ынвэцау пе нород ши проповэдуяу, ку мулць алций, Кувынтул Домнулуй.
36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
36Дупэ кытева зиле, Павел а зис луй Барнаба: „Сэ не ынтоарчем ши сэ мерӂем пе ла фраций дин тоате четэциле ын каре ам вестит Кувынтул Домнулуй, ка сэ ведем че май фак.”
37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
37Барнаба воя сэ я ку ел ши пе Иоан, нумит Марку,
38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
38дар Павел сокотя кэ ну есте бине сэ я ку ей пе ачела каре ый пэрэсисе дин Памфилия ши ну-й ынсоцисе ын лукраря лор.
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
39Неынцелеӂеря ачаста а фост дестул де маре, ка сэ-й факэ сэ се деспартэ унул де алтул. Барнаба а луат ку ел пе Марку ши а плекат ку корабия ла Чипру.
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
40Павел шь-а алес пе Сила ши а плекат дупэ че а фост ынкрединцат де фраць ын грижа харулуй Домнулуй.
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
41Ел а стрэбэтут Сирия ши Чиличия, ынтэринд Бисеричиле.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.