Дела апостолска 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан.
1Ын зилеле ачеля, кынд с-а ынмулцит нумэрул ученичилор, евреий каре ворбяу гречеште кыртяу ымпотрива евреилор, пентру кэ вэдувеле лор ерау трекуте ку ведеря ла ымпэрцяла ажутоарелор де тоате зилеле.
2Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.
2Чей дойспрезече ау адунат мулцимя ученичилор ши ау зис: „Ну есте потривит пентру ной сэ лэсэм Кувынтул луй Думнезеу ка сэ служим ла месе.
3Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом.
3Де ачея, фрацилор, алеӂець динтре вой шапте бэрбаць ворбиць де бине, плинь де Духул Сфынт ши ынцелепчуне, пе каре ый вом пуне ла служба ачаста.
4А ми ћемо у молитви и у служби речи остати.
4Яр ной вом стэруи некурмат ын ругэчуне ши ын проповэдуиря Кувынтулуй.”
5И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.
5Ворбиря ачаста а плэкут ынтреӂий адунэрь. Ау алес пе Штефан, бэрбат плин де крединцэ ши де Духул Сфынт, пе Филип, пе Прохор, пе Никанор, пе Тимон, пе Пармена ши пе Николае, ун прозелит дин Антиохия.
6Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.
6Й-ау адус ынаинтя апостолилор, каре, дупэ че с-ау ругат, шь-ау пус мыниле песте ей.
7И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери.
7Кувынтул луй Думнезеу се рэспындя тот май мулт, нумэрул ученичилор се ынмулця мулт ын Иерусалим ши о маре мулциме де преоць веняу ла крединцэ.
8А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.
8Штефан ера плин де хар ши де путере ши фэчя минунь ши семне марь ын нород.
9Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.
9Уний дин синагога нумитэ а Избэвицилор, а Чириненилор ши а Александринилор, ымпреунэ ку ниште иудей дин Чиличия ши дин Асия, ау ынчепут о чартэ де ворбе ку Штефан,
10И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше.
10дар ну путяу сэ стя ымпотрива ынцелепчуний ши Духулуй ку каре ворбя ел.
11Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога.
11Атунч ау пус ла кале пе ниште оамень сэ зикэ: „Ной л-ам аузит ростинд кувинте де хулэ ымпотрива луй Мойсе ши ымпотрива луй Думнезеу.”
12И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.
12Ау ынтэрытат нородул, пе бэтрынь ши пе кэртурарь, ау нэвэлит асупра луй, ау пус мына пе ел ши л-ау дус ын собор.
13И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон.
13Ау скос ниште марторь минчиношь, каре ау зис: „Омул ачеста ну ынчетязэ сэ спунэ кувинте де хулэ ымпотрива ачестуй локаш сфынт ши ымпотрива Леӂий.
14Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије.
14Ын адевэр, л-ам аузит зикынд кэ ачест Исус дин Назарет ва дэрыма локашул ачеста ши ва скимба обичеюриле пе каре ни ле-а дат Мойсе.”
15И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела.
15Тоць чей че шедяу ын собор с-ау уйтат цинтэ ла Штефан, ши фаца луй ли с-а арэтат ка о фацэ де ынӂер.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.