Дела апостолска 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,
1Дар Саул суфла ынкэ аменинцаря ши учидеря ымпотрива ученичилор Домнулуй. С-а дус ла мареле преот
2и измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.
2ши й-а черут скрисорь кэтре синагоӂиле дин Дамаск, ка, дакэ ва гэси пе уний умблынд пе Каля крединцей, атыт бэрбаць, кыт ши фемей, сэ-й адукэ легаць ла Иерусалим.
3А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,
3Пе друм, кынд с-а апропият де Дамаск, деодатэ а стрэлучит о луминэ дин чер ын журул луй.
4и паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
4Ел а кэзут ла пэмынт ши а аузит ун глас, каре-й зичя: „Сауле, Сауле, пентру чеМэ пригонешть?”
5А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.
5„Чине ешть Ту, Доамне?” а рэспунс ел. Ши Домнул а зис: „Еу сунт Исус, пе каре-Л пригонешть. Ць-ар фи греусэ арунчь ынапой ку пичорул ынтр-ун цепуш.”
6А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.
6Тремурынд ши плин де фрикэ, ел а зис: „Доамне, че врей сэ фак?” „Скоалэ-те” , й-а зис Домнул, „интрэ ын четате ши ци се ва спуне че требуе сэ фачь.”
7А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.
7Оамений каре-л ынсоцяу ау рэмас ынкремениць; аузяу ын адевэр гласул, дар ну ведяу пе нимень.
8А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
8Саул с-а скулат де ла пэмынт ши, мэкар кэ окий ый ерау дескишь, ну ведя нимик. Л-ау луат де мынь ши л-ау дус ын Дамаск.
9И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.
9Трей зиле н-а вэзут ши н-а мынкат, нич н-а бэут нимик.
10А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!
10Ын Дамаск ера ун ученик нумит Анания. Домнул й-а зис ынтр-о ведение: „Анания!” „Ятэ-мэ, Доамне”, а рэспунс ел.
11А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
11Ши Домнул й-а зис: „Скоалэ-те, ду-те пе улица каре се кямэ Дряптэ ши каутэ ын каса луй Иуда пе унул зис Саул, ун ом дин Тарс. Кэч ятэ, ел се роагэ.
12и виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.
12Ши а вэзут ын ведение пе ун ом, нумит Анания, интрынд ла ел ши пунынду-шь мыниле песте ел, ка сэ-шь капете ярэшь ведеря.”
13А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;
13„Доамне”, а рэспунс Анания, „ам аузит де ла мулць деспре тоате релеле пе каре ле-а фэкут омул ачеста сфинцилор Тэй ын Иерусалим,
14и овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.
14ба ши аич аре путерь дин партя преоцилор челор май де сямэ ка сэ леӂе пе тоць каре кямэ Нумеле Тэу.”
15А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.
15Дар Домнул й-а зис: „Ду-те, кэч елесте ун вас пе каре л-ам алес ка сэ дукэ Нумеле Меу ынаинтя нямурилор, ынаинтя ымпэрацилорши ынаинтя фиилор луй Исраел;
16А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.
16ши ыйвой арэта тот че требуе сэ суфере пентру Нумеле Меу.”
17И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.
17Анания а плекат; ши, дупэ че а интрат ын касэ, а пус мыниле песте Саул ши а зис: „Фрате Сауле, Домнул Исус, каре ци С-а арэтат пе друмул пе каре веняй, м-а тримис ка сэ капець ведеря ши сэ те умпли де Духул Сфынт.”
18И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.
18Кяр ын клипа ачея, ау кэзут де пе окий луй ун фел де солзь, ши ел шь-а кэпэтат ярэшь ведеря. Апой с-а скулат ши а фост ботезат.
19И пошто поједе окрепи се. И би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.
19Дупэ че а мынкат, а принс ярэшь путере. Саул а рэмас кытева зиле ку ученичий каре ерау ын Дамаск.
20И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.
20Ши ындатэ а ынчепут сэ проповэдуяскэ ын синагоӂь кэ Исус есте Фиул луй Думнезеу.
21А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.
21Тоць чей че-л аскултау рэмыняу уймиць ши зичяу: „Ну есте ел ачела каре фэчя прэпэд ын Иерусалим, принтре чей че кемау Нумеле ачеста? Ши н-а венит ел аич ка сэ-й дукэ легаць ынаинтя преоцилор челор май де сямэ?”
22А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.
22Тотушь Саул се ынтэря дин че ын че май мулт ши фэчя де рушине пе иудеий каре локуяу ын Дамаск, довединд кэ Исус есте Христосул.
23А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.
23Дупэ кытва тимп, иудеий с-ау сфэтуит сэ-л омоаре,
24Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;
24ши унелтиря лор а ажунс ла куноштинца луй Саул. Порциле ерау пэзите зи ши ноапте, ка сэ-л омоаре.
25а ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.
25Дар, ынтр-о ноапте, ученичий л-ау луат ши л-ау коборыт прин зид, дынду-л жос ынтр-о кошницэ.
26А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.
26Кынд а ажунс ын Иерусалим, Саул а кэутат сэ се липяскэ де ученичь, дар тоць се темяу де ел, кэч ну путяу сэ крядэ кэ есте ученик.
27А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.
27Атунч, Барнаба л-а луат ку ел, л-а дус ла апостоль ши ле-а историсит кум, пе друм, Саул вэзусе пе Домнул, каре й-а ворбит, ши кум ын Дамаск проповэдуисе ку ындрэзнялэ ын Нумеле луй Исус.
28И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.
28Де атунч се дучя ши веня ымпреунэ ку ей ын Иерусалим
29И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.
29ши проповэдуя ку ындрэзнялэ ын Нумеле Домнулуй. Ворбя ши се ынтреба ши ку евреий каре ворбяу гречеште, дар ей кэутау сэ-л омоаре.
30А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.
30Кынд ау афлат фраций де лукрул ачеста, л-ау дус ла Чезарея ши л-ау порнит ла Тарс.
31А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.
31Бисерика се букура де паче ын тоатэ Иудея, Галилея ши Самария, се ынтэря суфлетеште ши умбла ын фрикэ де Домнул ши, ку ажуторул Духулуй Сфынт, се ынмулця.
32И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.
32Пе кынд черчета Петру пе тоць сфинций, с-а коборыт ши ла чей че локуяу ын Лида.
33И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.
33Аколо а гэсит ун ом, ануме Еня, каре зэчя де опт ань олог ын пат.
34И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.
34„Еня”, й-а зис Петру, „Исус Христос те виндекэ; скоалэ-те ши фэ-ць патул.” Ши Еня с-а скулат ындатэ.
35И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.
35Тоць локуиторий дин Лида ши дин Сарона л-ау вэзут ши с-ау ынторс ла Домнул.
36А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.
36Ын Иопе, ера о ученицэ нумитэ Табита, нуме каре, ын тэлмэчире, се зиче Дорка. Еа фэчя о мулциме де фапте буне ши милостений.
37И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.
37Ын время ачея, с-а ымболнэвит ши а мурит. Дупэ че ау скэлдат-о, ау пус-о ынтр-о одае де сус.
38А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.
38Фииндкэ Лида есте апроапе де Иопе, ученичий, кынд ау аузит кэ Петру есте аколо, ау тримис дой оамень ла ел сэ-л роаӂе: „Ну преӂета сэ вий пынэ ла ной.”
39А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
39Петру с-а скулат ши а плекат ымпреунэ ку ей. Кынд а сосит, л-ау дус ын одая де сус. Тоате вэдувеле л-ау ынконжурат плынгынд ши й-ау арэтат хайнеле ши кэмэшиле пе каре ле фэчя Дорка пе кынд ера ку еле.
40А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.
40Петру а скос пе тоатэ лумя афарэ, а ынӂенункят ши с-а ругат; апой, с-а ынторс спре труп ши а зис: „Табита, скоалэ-те!” Еа а дескис окий ши, кынд а вэзут пе Петру, а стат ын капул оаселор.
41Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
41Ел й-а дат мына ши а ридикат-о ын сус. А кемат ындатэ пе сфинць ши пе вэдуве ши ле-а пус-о ынаинте вие.
42И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.
42Минуня ачаста а фост куноскутэ ын тоатэ четатя Иопе ши мулць ау крезут ын Домнул.
43И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.
43Петру а рэмас мулте зиле ын Иопе, ла ун тэбэкар нумит Симон.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.