Дела апостолска 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат.
1Петру ши Иоан се суяу ымпреунэ ла Темплу, ла часул ругэчуний: ера часул ал ноуэля.
2И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;
2Аколо ера ун ом олог дин наштере, каре ера дус ши пус ын тоате зилеле ла поарта Темплулуй нумитэ „Фрумоасэ”, ка сэ чарэ де милэ де ла чей че интрау ын Темплу.
3који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.
3Омул ачеста, кынд а вэзут пе Петру ши пе Иоан кэ вояу сэ интре ын Темплу, ле-а черут милостение.
4А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас.
4Петру, ка ши Иоан, с-а уйтат цинтэ ла ел ши а зис: „Уйтэ-те ла ной!”
5А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати.
5Ши ел се уйта ла ей ку луаре аминте ши аштепта сэ капете чева де ла ей.
6А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.
6Атунч, Петру й-а зис: „Арӂинт ши аур н-ам, дар че ам, ыць дау: Ын Нумеле луй Исус Христос дин Назарет, скоалэ-те ши умблэ!”
7И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.
7Л-а апукат де мына дряптэ ши л-а ридикат ын сус. Ындатэ и с-ау ынтэрит тэлпиле ши глезнеле;
8И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.
8динтр-о сэритурэ а фост ын пичоаре ши а ынчепут сэ умбле. А интрат ку ей ын Темплу, умблынд, сэринд ши лэудынд пе Думнезеу.
9И видеше га сви људи где иде и хвали Бога.
9Тот нородул л-а вэзут умблынд ши лэудынд пе Думнезеу.
10А знаху га да онај беше што милостиње ради сеђаше код Красних врата црквених, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.
10Ыл куноштяу кэ ера чел че шедя ла поарта „Фрумоасэ” а Темплулуй, ка сэ чарэ де поманэ, ши с-ау умплут де уймире ши де мираре пентру челе че и се ынтымпласерэ.
11А кад се исцељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у трем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.
11Фииндкэ ел се циня де Петру ши де Иоан, тот нородул, мират, а алергат ла ей ын придворул зис ал луй Соломон.
12А кад виде Петар, одговараше људима: Људи Израиљци! Што се чудите овоме? Или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?
12Петру, кынд а вэзут лукрул ачеста, а луат кувынтул ши а зис нородулуй: „Бэрбаць исраелиць, пентру че вэ мираць де лукрул ачеста? Де че вэ уйтаць ку окий цинтэ ла ной, ка ши кум прин путеря ноастрэ сау прин кучерничия ноастрэ ам фи фэкут пе омул ачеста сэ умбле?
13Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина свог Исуса, ког ви предадосте и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим кад он суди да Га пусти.
13Думнезеул луй Авраам, Исаак ши Иаков, Думнезеул пэринцилор ноштри, а прослэвит пе Робул Сэу Исус, пе каре вой Л-аць дат ын мына луй Пилат ши в-аць лепэдат де Ел ынаинтя луй, мэкар кэ ел ера де пэрере сэ-Й дя друмул.
14А ви Свеца и Праведника одрекосте се, и испросисте човека крвника да вам поклони;
14Вой в-аць лепэдат де Чел Сфынт ши Неприхэнит ши аць черут сэ ви се дэруяскэ ун учигаш.
15а Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци.
15Аць оморыт пе Домнул веций, пе каре Думнезеу Л-а ынвият дин морць; ной сунтем марторь ай Луй.
16И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама.
16Прин крединца ын Нумеле луй Исус, а ынтэрит Нумеле Луй пе омул ачеста, пе каре-л ведець ши-л куноаштець; крединца ын Ел а дат омулуй ачестуя о тэмэдуире деплинэ, кум ведець ку тоций.
17И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.
17Ши акум, фрацилор, штиу кэ дин нештиинцэ аць фэкут аша, ка ши май-марий воштри.
18А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако.
18Дар Думнезеу а ымплинит астфел че вестисе май ынаинте прин гура тутурор пророчилор Луй: кэ, адикэ, Христосул Сэу ва пэтими.
19Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег,
19Покэици-вэ дар ши ынтоарчеци-вэ ла Думнезеу, пентру ка сэ ви се штяргэ пэкателе, ка сэ винэ де ла Домнул времуриле де ынвиораре
20и да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса,
20ши сэ тримитэ пе Чел че а фост рындуит май динаинте пентру вой: пе Исус Христос,
21ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.
21пе каре черул требуе сэ-Л примяскэ, пынэ ла времуриле ашезэрий дин ноу а тутурор лукрурилор – деспре ачесте времурь а ворбит Думнезеу прин гура тутурор сфинцилор Сэй пророчь дин векиме.
22Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.
22Ын адевэр, Мойсе а зис пэринцилор ноштри: ‘Домнул Думнезеул востру вэ ва ридика динтре фраций воштри ун пророк ка мине; пе Ел сэ-Л аскултаць ын тот че вэ ва спуне.
23И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа.
23Ши орьчине ну ва аскулта де Пророкул ачела ва фи нимичит ку десэвыршире дин мижлокул нородулуй.’
24А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.
24Де асеменя, тоць пророчий, де ла Самуел ши чейлалць каре ау урмат дупэ ел ши ау ворбит, ау вестит зилеле ачестя.
25Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи.
25Вой сунтець фиий пророчилор ши ай легэмынтулуй пе каре л-а фэкут Думнезеу ку пэринций ноштри, кынд а зис луй Авраам: ‘Тоате нямуриле пэмынтулуй вор фи бинекувынтате ын сэмынца та.’
26Вама најпре Бог подиже Сина свог Исуса, и посла Га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својих.
26Думнезеу, дупэ че а ридикат пе Робул Сэу Исус, Л-а тримис май ынтый воуэ, ка сэ вэ бинекувынтезе, ынторкынд пе фиекаре дин вой де ла фэрэделеӂиле сале.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.