Дела апостолска 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
1And it came to pass, while Apollo was at Corinth, that Paul having passed through the upper coasts, came to Ephesus, and found certain disciples.
2рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
2And he said to them: Have you received the Holy Ghost since ye believed? But they said to him: We have not so much as heard whether there be a Holy Ghost.
3А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.
3And he said: In what then were you baptized? Who said: In John’s baptism.
4А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
4Then Paul said: John baptized the people with the baptism of penance, saying: That they should believe in him who was to come after him, that is to say, in Jesus.
5А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
5Having heard these things, they were baptized in the name of the Lord Jesus.
6А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
6And when Paul had imposed his hands on them, the Holy Ghost came upon them, and they spoke with tongues and prophesied.
7А беше људи свега око дванаест.
7And all the men were about twelve.
8И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.
8And entering into the synagogue, he spoke boldly for the space of three months, disputing and exhorting concerning the kingdom of God.
9А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.
9But when some were hardened, and believed not, speaking evil of the way of the Lord, before the multitude, departing from them, he separated the disciples, disputing daily in the school of one Tyrannus.
10И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.
10And this continued for the space of two years, so that all they who dwelt in Asia, heard the word of the Lord, both Jews and Gentiles.
11И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
11And God wrought by the hand of Paul more than common miracles.
12тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
12So that even there were brought from his body to the sick, handkerchiefs and aprons, and the diseases departed from them, and the wicked spirits went out of them.
13И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.
13Now some also of the Jewish exorcists who went about, attempted to invoke over them that had evil spirits, the name of the Lord Jesus, saying: I conjure you by Jesus, whom Paul preacheth.
14А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.
14And there were certain men, seven sons of Sceva, a Jew, a chief priest, that did this.
15А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
15But the wicked spirit, answering, said to them: Jesus I know, and Paul I know; but who are you?
16И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
16And the man in whom the wicked spirit was, leaping upon them, and mastering them both, prevailed against them, so that they fled out of that house naked and wounded.
17И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
17And this became known to all the Jews and the Gentiles that dwelt at Ephesus; and fear fell on them all, and the name of the Lord Jesus was magnified.
18И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.
18And many of them that believed, came confessing and declaring their deeds.
19А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.
19And many of them who had followed curious arts, brought together their books, and burnt them before all; and counting the price of them, they found the money to be fifty thousand pieces of silver.
20Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.
20So mightily grew the word of God, and was confirmed.
21И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.
21And when these things were ended, Paul purposed in the spirit, when he had passed through Macedonia and Achaia, to go to Jerusalem, saying: After I have been there, I must see Rome also.
22И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.
22And sending into Macedonia two of them that ministered to him, Timothy and Erastus, he himself remained for a time in Asia.
23А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,
23Now at that time there arose no small disturbance about the way of the Lord.
24јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,
24For a certain man named Demetrius, a silversmith, who made silver temples for Diana, brought no small gain to the craftsmen;
25он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;
25Whom he calling together, with the workmen of like occupation, said: Sirs, you know that our gain is by this trade;
26и видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.
26And you see and hear, that this Paul by persuasion hath drawn away a great multitude, not only of Ephesus, but almost of all Asia, saying: They are not gods which are made by hands.
27И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.
27So that not only this our craft is in danger to be set at nought, but also the temple of great Diana shall be reputed for nothing; yea, and her majesty shall begin to be destroyed, whom all Asia and the world worshippeth.
28А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!
28Having heard these things, they were full of anger, and cried out, saying: Great is Diana of the Ephesians.
29И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.
29And the whole city was filled with confusion; and having caught Gaius and Aristarchus, men of Macedonia, Paul’s companions, they rushed with one accord into the theatre.
30А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
30And when Paul would have entered in unto the people, the disciples suffered him not.
31А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.
31And some also of the rulers of Asia, who were his friends, sent unto him, desiring that he would not venture himself into the theatre.
32Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.
32Now some cried one thing, some another. For the assembly was confused, and the greater part knew not for what cause they were come together.
33А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.
33And they drew forth Alexander out of the multitude, the Jews thrusting him forward. And Alexander beckoning with his hand for silence, would have given the people satisfaction.
34А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.
34But as soon as they perceived him to be a Jew, all with one voice, for the space of about two hours, cried out: Great is Diana of the Ephesians.
35А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?
35And when the town clerk had appeased the multitudes, he said: Ye men of Ephesus, what man is there that knoweth not that the city of the Ephesians is a worshipper of the great Diana, and of Jupiter’s offspring.
36Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;
36For as much therefore as these things cannot be contradicted, you ought to be quiet, and to do nothing rashly.
37јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.
37For you have brought hither these men, who are neither guilty of sacrilege, nor of blasphemy against your goddess.
38А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.
38But if Demetrius and the craftsmen that are with him, have a matter against any man, the courts of justice are open, and there are proconsuls: let them accuse one another.
39Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.
39And if you inquire after any other matter, it may be decided in a lawful assembly.
40Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну.
40For we are even in danger to be called in question for this day’s uproar, there being no man guilty (of whom we may give account) of this concourse. And when he had said these things, he dismissed the assembly.
41И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.
no verse 41 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.